Projekat 'Jadar' zavređuje da ga razmatra EU, kaže ministarka Srbije u tehničkom mandatu
Ministarka rudarstva i energetike Srbije u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekt "Jadar" o eksploataciji litijuma kompanije Rio Tinto zaslužuje da ga EU razmatra zbog koristi koje može da donese Srbiji.
"Ostaje da se vidi da li će EU oceniti da taj projekat zavređuje pažnju da bude analiziran i da se nađe na listi projekata o kritičnim sirovinama van EU", rekla je Đedović Handanović 7. aprila gostujući na TV Prva.
Dodala je da je EU najavila da će u bliskoj budućnosti objaviti listu projekata o kritičnim mineralnim sirovinama van njene teritorije.
Ona je rekla da je Vlada Srbije "trpela kritike i slušala tvrdnje da neće biti ni jednog projekta o litijumu i da EU od Srbije želi da napravi koloniju i da želi samo ekstrakciju sirovine".
Evropska komisija potvrdila da je primila 46 prijava za strateške projekte u trećim zemljama
Navela je da sada postoji potvrda od EU da je prepoznala 47 strateških projekata na njenoj teritoriji koji imaju za cilj jačanje njihovih kapaciteta o mineralnim sirovinama.
"Reč je o 13 zemalja, članica EU – Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugaliji, Poljskoj i Rumuniji. Kada je Srbija u pitanju i dalje imamo strateški projekat koji je prepoznat u Srbiji i potvrđen pre 20 godina", rekla je ona.
Istakla je da će, ako projekata "Jadar" bude realizovan, sve biti u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine i ljudi, pre svega EU, ali, kako je navela, "i sa zakonodavstvom Srbije ili se neće raditi".
Evropska komisija je već proglasila 47 projekata u okviru EU strateški važnim jer doprinose sigurnom snabdevanju EU strateškim sirovinama, a očekuje se objavljivanje liste projekata van EU.
Projekti koje je EU proglasila strateškim dobijaju finansijsku podršku EU i pojednostavljene procedure za izdavanje dozvole za projekat.
Više ekoloških organizacija u Srbiji protivi se realizaciji projekta "Jadar" zbog zabrinutosti da bi rudnik litijuma naneo štetu životnoj sredini u tom delu zemlje.
Srpska akademija nauka i umetnosti je u martu 2022. u zborniku radova o projektu Jadar, između ostalog, ukazala na štetnost, negativne efekte i moguće posledice ukoliko bi došlo do njegove realizacije.
Srbija je sa Evropskom unijom 19. jula u Beogradu potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama, tokom posete potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Memorandum predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u rudniku kompanije Rio Tinto u Srbiji, do proizvodnje baterija za električna vozila.
Pet meseci kasnije, kancelar Nemačke Olaf Šolc ponovio je da su Evropskoj uniji (EU) potrebne kritične sirovine i da ona želi da učestvuje u eksploataciji nalazišta litijuma u dolini Jadra u Srbiji.
Prvi masovni protesti protiv rudnika litijuma na zapadu Srbije, na poziv ekoloških organizacija u Srbiji, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa.
Nakon tih protesta, Vlada Srbije je 2022, kada je na njenom čelu bila Ana Brnabić, stopirala projekat "Jadar" i poništila dozvole kompaniji Rio Tinto.
Međutim, Ustavni sud je 11. jula 2024. proglasio neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta "Jadar", a nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za realizaciju projekta rudnika vrednog 2,4 milijarde dolara.
To je izazvalo novu seriju protesta koji su započeli u Loznici 28. juna te godine, a zatim su se proširili na više desetina gradova u Srbiji.
Prema tvrdnjama kompanije Rio Tinto, područje oko grada Loznice na zapadu Srbije ima jednu od najvećih evropskih rezervi rude jadarita za proizvodnju litijuma i da bi moglo da se
proizvede 58.000 tona godišnje, dovoljno za 1,1 milion električnih vozila.
Rio Tinto je ranije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa naveo da su "stručnjaci potvrdili da se projekat Jadar može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, pojedini stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
Prema ranijim najavama vlasti, Rio Tinto bi rudnik litijuma mogao da otvori 2028. godine, ukoliko kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.