Završne reči na suđenju Krunoslavu Fehiru u Beogradu, Tužilaštvo predložilo kaznu u okvirima minimalne

Dokazni postupak na suđenju Krunoslavu Fehiru, bivšem pripadniku jedinice "Branimirova osječka bojna" (BOB), zvanično je završen 2. decembra pred Višim sudom u Beogradu, iznošenjem završnih reči Tužilaštva za ratne zločine i odbrane.

Fehir, koji je bio ključni svedok na suđenju ratnom zapovedniku i jednom od osnivača Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Branimiru Glavašu, tereti se za pripadništvo oružanoj formaciji koja je protivpravno lišavala slobode, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti 1991. godine u Osijeku.

Javna tužiteljka Gordana Jekić Bradajić je u završnoj reči istakla da Tužilaštvo ostaje pri navodima iz optužnice, te da je predloženim i izvedenim dokazima nesumnjivo da je Krunoslav Fehir počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Ona je kazala da optuženi na suđenju nije negirao da je bio pripadnik "Branimirove osječke bojne", te da je bio svestan ratnih sukoba u tom periodu.

Tužiteljka je ocenila da Fehir na suđenju nije uspeo da objasni kako ga je njegov otac Josip Fehir prisilio da kao 16-godišnji mladić postane član "BOB"-a niti zbog čega se tome nije suprotstavio.

"Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je počinjena samim pristupanjem grupi", rekla je Jekić Bradajić.

Kao olakšavajuće okolnosti ona je navela da je Krunoslav Fehir u vreme za koje je optužen bio stariji maloletnik, kao i to što je bio krunski svedok na suđenju Branimiru Glavašu, koji je u Hrvatskoj prvostepeno osuđen za ratne zločine nad civilima srpske nacionalnosti.

Tužilaštvo je predložio kaznu u okviru minimalne. Prema članu 145 Krivičnog zakonika SFRJ, za ovo krivično delo propisana je kazna od najmanje godinu dana, ali je sud može i dodatno ublažiti.

Zastupnik odbrane Bojan Stanojlović istakao je da Tužilaštvo u postupku nije uspelo da dokaže da je Krunoslav Fehir svojevoljno pristupio grupi Branimira Glavaša, niti da je učestvovao u ratnim zločinima.

On je kazao da je optuženi u svojoj odbrani jasno rekao da ga je kao 16-godišnjeg mladića otac prisilno doveo u "Branimirovu osječku bojnu".

"Njegov otac je bio takav autoritet da Fehir nije imao šanse da mu se suprotstavi. Takođe, u to vreme otac je bio zakonski staratelj deteta te dobi", rekao je Stanojlović.

On je dodao da je Fehir u "BOB"-u pružao logističku podršku, te da nije učestvovao u privođenju i zatvaranju civila niti u ratnim zločinima.

Napomenuo je i da je njegov klijent godinama nesmetano ulazio i izlazio iz Srbije.

Završnu reč izneo je i Krunoslav Fehir, koji je kazao da se u potpunosti pridružuje završnoj reči svog branioca. On je napomenuo da nije istinit navod Tužilaštva za ratne zločine da je 16. juna pred tužiocem u potpunosti priznao radnje koje mu se stavljaju na teret.

"Postoje i tonski zapisi koji to potvrđuju", rekao je Fehir.

On je dodao da "BOB" nije bila paravojna jedinica, već deo rezervnog sastava Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, te da nisu svi pripadnici činili ratne zločine, već deo članova koji se odmetnuo.

Kazao je i da je zbog svojih svedočenja na suđenjima protiv Branimira Glavaša imao mnogo problema, kao i da mu je u jednom trenutku život bio ugrožen.

Dušan Ignjatijević, zastupnik porodice Čedomira Vučkovića, koga su 1991. ubili pripadnici "Branimirove osječke bojne", istakao je u završnoj reči da se pridružuje stavu Tužilaštva, ali je naveo da je bilo potrebno da sud ispita pojedinačnu odgovornost pripadnika grupe.

On je rekao da je propuštena prilika da se u ovom postupku rasvetli sudbina ubijenih srpskih civila u Osijeku tokom rata.

Sudsko veće će presudu u ovom slučaju javno pročitati 10. decembra.

Bojan Stanojlović je po završetku ročišta rekao da je sud od preko 50 predloženih dokaza Tužilaštva za ratne zločine usvojio svega 13.

"To sve ide u prilog odbrani. Sud ima uvid o događaju. U odnosu na konkretne radnje koje se stavljaju na teret Krunoslavu Fehiru, po našem mišljenju, nema izričitih dokaza, tako da u tom smislu gajimo optimizam", rekao je Stanojlović.

Policajac u penziji Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o ubistvu srpskog civila Čedomira Vučkovića i nestanak Đorđa Petrovića, u slučaju poznatom kao "Garaža".

Vučkovića i Petrovića su pripadnici "Branimirove osječke bojne" 31. avgusta 1991. zatvorili u garaži Sekretarijata za narodnu obranu, u kojem je bila kancelarija Branimira Glavaša.

Prema iskazu Krunoslava Fehira, koji je obezbeđivao ulaz u garažu, pripadnici "BOB"-a su prisiljavali Vučkovića da pije sumpornu kiselinu iz akumulatora.

U užasnim bolovima Čedomir Vučković je uspeo da provali vrata garaže, nakon čega je upucan. U izjavama koje je davao u Hrvatskoj, Krunoslav Fehir je rekao da je on bio taj koji je u panici ispalio nekoliko hitaca u Vučkovića i ranio ga u predelu trbuha i desne podlaktice.

Na procesu u Beogradu, kazao je da je pucao u vazduh, a da su srpskog civila upucali pripadnici "BOB"-a nakon što mu se izgubio iz vidokruga.

Obdukcija urađena dan nakon ovog događaja utvrdila je da je Čedomir Vučković preminuo od posledica trovanja sumpornom kiselinom.

Krunoslav Fehir uhapšen je polovinom juna na hrvatskko-srpskoj granici, a suđenje mu je počelo 10. oktobra.

Iskaz koji je dao medijima 2005. pokrenuo je sudski postupak protiv Branimira Glavaša, koji nije završen ni posle dve decenije.

Protiv Glavaša vođena su dva procesa. U prvom je 2010. bio osuđen na osam godina zatvora, ali je pet godina kasnije Ustavni sud Hrvatske oborio tu presudu iz proceduralnih razloga.

Novi proces je najpre počeo 2017. godine, a potom još jednom – sa izmenjenom optužnicom zbog smrti dvojice okrivljenika – u oktobru 2021. godine.

U prvostepenoj presudi iz 2023. godine Glavaš je osuđen na sedam godina.

Pravosnažna presuda još uvek nije doneta.