Ekonomska saradnja Srbije i SAD: Šta posle odustajanja Kušnera od izgradnje na mestu Generalštaba?
Ekonomska saradnja Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) nakon perioda rasta, u 2025. našla se pred izazovima.
Uz dodatne carine koje su SAD početkom avgusta uvele većem broju zemalja, Srbiji u iznosu od 35 odsto, tome je doprinela i odluka kompanije "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), da odustane od izgradnje luksuznog kompleksa u Beogradu na mestu Generalštaba.
U Privrednoj komori Srbije postoji zabrinutost da bi takva odluka mogla odvratiti druge investitore da ulažu u Srbiji.
"To šalje negativnu poruku drugim investitorima, da dolazi do neke promene u percepciji srpskog tržišta u očima stranih ulagača, konkretno, u ovom slučaju Sjedinjenih Američkih Država", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
U Američkoj privrednoj komori u Beogradu (AmCham) za RSE nisu želeli da komentarišu odluke pojedinačnih kompanija. Međutim, ističu da investicije iz SAD, pre svega, zavise od poslovne klime.
"Naše uverenje je da sve investicije, uključujući i američke, zavise od ukupnog poslovnog okruženja i predvidivosti pravila, a ne od pojedinačnih projekata", naveli su u odgovoru na upit RSE u Američkoj privrednoj komori u Beogradu.
Kakva je ekonomska saradnja Srbije i SAD bila u 2025?Investicije iz SAD u Srbiju su, prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, u prvih šest meseci iznosile 64,3 miliona evra. Podaci za celu 2025. još nisu zvanično objavljeni.
U 2024. iznos američkih investicija bio je gotovo rekordan, sa 154,2 milijarde evra uložene u Srbiju.
Spoljnotrgovinska razmena dve zemlje nastavila je 2025. uzlaznim trendom započetim prethodne godine.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih deset meseci 2025. vrednost uvoza iz SAD u odnosu na isti period 2024. godine porasla je za oko 3,5 odsto, dok je uvoz iz SAD u Srbiju zabeležio rast od 20 odsto.
Sa 734,5 miliona dolara, po vrednosti izvoza, SAD su bile 19. po značaju izvozna država za srpske proizvode. Najvažnija izvozna destinacija za Srbiju bila je Nemačka, za njom slede Bosna i Hercegovina, Kina, Italija i Mađarska.
Srbija je u 2024. u SAD najviše izvozila gume za automobile, autobuse i kamione, kao i municiju.
Taj izvozni adut, međutim, pod znakom je pitanja, nakon odluke američkih carina da zadrži gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji zbog navoda o prinudnom radu.
Prema podacima Privredne komore Srbije, kompanija Linglong je najveći pojedinačni izvoznik iz Srbije na američko tržište.
Koliko je Srbija privlačna za američke investitore?Prema istraživanju, čije je rezultate sredinom decembra objavila Američka privredna komora u Beogradu, poslovna klima u Srbiji ocenjena je sa 2,6 od maksimalnih pet.
Kako navode u Američkoj privrednoj komori, to je pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je poslovna klima bila ocenjena sa 3, što je ujedno bila i najviša ocena od početka sprovođenja AmCham istraživanja.
"Ovogodišnji rezultati ukazuju na veći oprez u poslovnoj zajednici, kako među AmCham članicama, tako i među malim i mikro preduzećima koja su takođe učestvovala u istraživanju", naveli su u Američkoj komori za RSE.
Kao preduslov za veće investicije, ističu dalje unapređenje institucionalnog okvira, posebno u oblasti vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i predvidivosti regulative kroz usklađivanje sa pravilima Evropske unije.
Američke carine kao poseban izazovIzvoz srpskih proizvoda na američko tržište posebno opterećuju dodatne carine koje su SAD uvele u avgustu na globalnom nivou kako bi ojačale domaću proizvodnju. Za Srbiju, one iznose 35 odsto.
Posledice se već osećaju, ukazuju u Privrednoj komori Srbije.
"Trpimo opterećenje, privreda to oseća, ovde je bilo govora da se napravi neki fond koji bi podržavao firme koje tamo izvoze, da deo tih troškova preuzmu i proizvođači, odnosno izvoznici. Nije se na tome ništa radilo u smislu neke realizacije", kaže Bojan Stanić iz PKS.
On podseća da je reč o dodatnim carinama od 35 odsto na već postojeće, čime se povećava konačna cena na američkom tržištu. Time, pojašnjava Stanić, srpski proizvodi na američkom tržištu gube konkurentnost.
Gde su najveće mogućnosti za unapređenje saradnje?Najveće mogućnosti za unapređenje saradnje, i jedna i druga privredna komora vide u IT sektoru, inovacijama, digitalizaciji i primeni naprednih tehnologija, uključujući i veštačku inteligenciju.
"Srbija već ima razvijen IT sektor i značajan izvozni potencijal, što predstavlja dobru osnovu za dalje privlačenje investicija", navode za RSE u Američkoj privrednoj komori.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za RSE kaže da u izvozu IT usluga u SAD Srbija ostvaruje suficit.
"Mi smo prepoznati kao svojevrsni hub za IT sektor. Naš IT sektor je značajno ojačan prilivom imigranata iz Rusije. Tu ostvarujemo značajan suficit i to je nešto gde mi imamo potencijalno rastuću saradnju sa Amerikom", kaže Stanić.
IT sektoru Stanić dodaje i energetiku.
"Na to nam ukazuje i to što je Evropa sada postala zavisnija od uvoza energenata iz Amerike, naušrtb ranijeg uvoza energenata iz Rusije, pre svega se tu misli na tečni gas (LNG). Tu se misli i na tehnologije u oblasti obnovljivih izvora, atomske energije, energije vetra, solarne, biomase", pojašnjava Stanić.
Za dalji razvoj saradnje u toj oblasti, kako kaže, od ključnog je značaja Sporazum o strateškoj saradnji dve zemlje u oblasti energetike potpisan u septembru 2024. godine.
Gotovo četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje u velikoj meri zavisi od ruskih energenata. Nije se do danas uskladila sa sankcijama Evropske unije i SAD prema Rusiji, a zavisnost, pre svega od ruskog gasa, bio je jedan od glavnih argumenata zvaničnika u Beogradu za takav stav.
Početkom oktobra, nakon višemesečnog odlaganja, SAD su počele sa primenom sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), insistirajući na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva najveće naftne kompanije u Srbiji.
Pregovori ruske strane sa potencijalnim kupcima njihovog većinskog udela i dalje su u toku, za šta su američke vlasti dale rok do 24. marta 2026. godine.