Preminula francuska filmska legenda Brigitte Bardot
Francuska filmska legenda Brižit Bardo (Brigitte Bardot), filmska ikona pedesetih i šezdesetih godina, koja postala zaštitnica prava životinja, preminula je u 91. godini, saopštila je njena fondacija u nedelju.
Bardo je retko viđana u javnosti poslednjih meseci, ali je hospitalizovana u oktobru, a u novembru je objavila saopštenje u kojem je demantovala glasine da je umrla. Fondacija nije navela kada ili gde je umrla.
"Fondacija Brižit Bardo sa ogromnom tugom objavljuje smrt svoje osnivačice i predsednice, gospođe Brižit Bardo, svetski poznate glumice i pevačice, koja je odlučila da napusti svoju prestižnu karijeru da bi posvetila svoj život i energiju dobrobiti životinja i svojoj fondaciji", navodi se u saopštenju poslatom AFP-u.
Bardo je postala globalna zvezda pošto se glumila u filmu "I Bog stvori ženu" 1956. godine, a kasnije se pojavila u još oko 50 filmova pre nego što je odustala od glume.
Povukla se iz sveta filma da bi se trajno nastanila u blizini mesta Sen Trope na francuskoj rivijeri, gde se posvetila borbi za životinje.
Pored kampanje za prava životinja kasnije godine Brižit Bardo, koju u Francuskoj često nazivaju jednostavno "B.B.", obeležile su i simpatije za krajnju desnicu.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) odao je počast Bardo, nazvavši je legendom 20. veka.
"Svojim filmovima, svojim glasom, svojom blistavom slavom, svojim inicijalima (BB), svojim tugama, svojom velikodušnom strašću prema životinjama i svojim licem koje je postalo Marijana, Brižit Bardo je utelovila život slobode", napisao je na X, misleći na ženski simbol Francuske Republike u umetnosti. "Opraštamo se od legende veka".
Većina od njenih 50-ak filmova bila su zabavna ostvarenja, ali i filmovi koji se lako zaboravljaju – uz nekoliko izuzetaka.
Bardo je stekla međunarodnu slavu plešući bosa mambo u filmu "I Bog stvori ženu". Scena neobuzdane seksualne energije, u kojoj Bardo bosa pleše mambo u lepršavoj suknji s prorezom do struka, zapečatila je njen status boginje, dok je istovremeno na sebe navukla gnev filmskih cenzora – njena raščupana kosa i žestoka energija zračile seksualnim magnetizmom koji se retko viđao u mejnstrim kinematografiji.
Sedam godina kasnije, njena uloga namrgođene, frustrirane supruge scenariste u filmu "Prezir" Žan-Lika Godara (Jean-Luc Godard) takođe je rezultirala scenama koje su postale deo filmskog folklora. Igrajući se s očekivanjima producenata i gledalaca da u filmu imaju kadrove golog tela Bardo, Godar je napravio montažu njenih udova dok leži u krevetu sa svojim mužem, pitajući ga koji deo njenog tela mu se najviše sviđa.
Sa samo 21 godinom, skandalizovala je cenzore i očarala publiku. Njena gluma iz 1956. u "I Bog stvori ženu", koji je snimio njen suprug Rože Vadim (Roger), označila je odlučan raskid sa skromnim heroinama prethodne ere.
Rođena u Parizu 28. septembra 1934. godine, Bardo je odrasla u porodici više srednje klase. Opisivala je sebe kao stidljivo, samosvesno dete koje je "nosilo naočare i imalo dugu kosu".
Međutim, sa 15 godina došla je na naslovnu stranu časopisa El (Elle), započevši manekensku karijeru koja je ubrzo dovela do filma.
Lik Bardo u filmu "I Bog stvori ženu" bio je oličenje oslobođene ženstvenosti. Kontroverza je samo podstakla njenu privlačnost. Bardo je postala simbol Francuske 1950-ih i 60-ih.
Njena privlačnost protezala se daleko izvan francuske kinematografije. Navodno je Bob Dilan (Dylan) sa 15 godina napisao svoju prvu pesmu o njoj, nikada objavljenu "Song for Brigitte", dok je Endi Vorhol (Andy Warhol) naslikao njen portret.
Sposobnost Bardo da podriva tradicionalne rodne uloge učinila je ne samo seks simbolom, već i ikonom pop kulture i tačkom oslonca za promenu društvenih stavova.
Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) je 1959. napisala članak za časopis Eskvajer (Esquire) u kojem je veličala njen upadljiv osećaj slobode. "B.B. ne pokušava da skandalizuje", napisala je feministička filozofkinja. "Ona sledi svoje sklonosti. Jede kada je gladna i vodi ljubav s istom beskrupuloznom jednostavnošću".
Uprkos svom uticaju, Bardo je život slavnih smatrala izolovanim. Često je govorila da je zarobljenica sopstvene slave, u nemogućnosti da uživa u jednostavnim životnim zadovoljstvima.
"Niko ne može da zamisli koliko je to bilo užasno, takva muka", prisetila se decenijama kasnije. "Nisam mogla da nastavim tako da živim."
Njen lični život oblikovala su četiri braka, afere i borba s depresijom.
Na svoj 26. rođendan pronađena je bez svesti u kući na Francuskoj rivijeri nakon što je pokušala da sebi oduzme život. Glasine o još jednom pokušaju samoubistva pojavile su se godinama kasnije kada je misteriozno otkazala zabavu za 49. rođendan, a zatim se pojavila u bolnici.
Uz glumu, Bardo je uživala u uspešnoj muzičkoj karijeri. Njene saradnje sa kantautorom Seržom Gensburom (Serge Gainsbour), uključujući erotsku "Je t’aime... moi non plus", podstakla je i priznanja i kontroverze.
Krajem 1960-ih pozirala je za bistu Marijane, personifikacije Francuske Republike.
Ali nije pronašla mnogo zadovoljstva u hvalama koje je dobila. "Bila sam veoma srećna, veoma bogata, veoma lepa, mnogo obožavana, veoma poznata i veoma nesrećna", rekla je za časopisu Pariz mač (Paris Match) oko svog 50. rođendana. "Prečesto sam bila razočarana. Imala sam zaista strašna razočaranja u životu. Zato sam odlučila da se povučem, da živim sama."
Bardo je snimila poslednji od svojih 42 filma 1973. godine. Razočarana filmskom industrijom, proglasila je svet filma "trulim" i napustila javni život.
"Dala sam filmu 20 godina svog života, to je dovoljno", rekla je tada u jednom TV intervjuu.
Nastanila se u modernom francuskom letovalištu Sen Trope, gde je pronašla utehu među životinjama i mediteranskim pejzažom.
Tamo je počela strastvenu odbranu dobrobiti životinja. "Ovo je moja jedina bitka, jedini pravac u kom želim da usmerim svoj život", rekla je Bardo 2013. godine.
Njena posvećenost životinjama postala je legendarna. Fondaciju Brižit Bardo za dobrobit i zaštitu životinja osnovala je 1986, a sledeće godine je prodavala lične suvenire na aukciji kako bi prikupila sredstva za svoju borbu.
Bardo je podržavala poznate aktiviste i energično se borila protiv okrutnosti prema životinjama, ponekad preteći da će napustiti Francusku zbog sporova oko dobrobiti životinja.
Kada je glumac Žerar Depardje (Gérard Depardieu) prihvatio rusko državljanstvo posle javne svađe s francuskim vlastima 2013, Bardo je zapretila da će slediti njegov primer ako Francuska eutanazira dva bolesna cirkuska slona.
Tokom većeg dela svog života, Bardo je živela sama iza visokih zidina u Sen Tropeu, okružena mačkama, psima i konjima.
Često je sugerisala da je ta strast bila protivotrov njenim razočaravajućim vezama. "Dala sam svoju lepotu i mladost muškarcima", jednom je rekla. "Daću svoju mudrost i iskustvo životinjama."
Kako se njen aktivizam intenzivirao, tako se pojačavala i reakcija na njene političke izjave.
Njene izjave o imigraciji, islamu i homoseksualnosti dovele su do niza osuđujućih presuda za podsticanje rasne mržnje.
Između 1997. i 2008. godine, francuski sudovi su je šest puta kaznili zbog njenih komentara, posebno onih usmerenih na francusku muslimansku zajednicu.
U jednom slučaju, pariski sud ju je kaznio sa 15.000 evra zbog toga što je opisala muslimane kao "ovo stanovništvo koje nas uništava, uništava našu zemlju nametanjem svojih dela".
Bardo se 1992. udala za Bernara d'Ormala (Bernard d’Ormale), bivšeg savetnika krajnje desničarskog Nacionalnog fronta, a kasnije je javno podržala lidere te stranke Žan-Marija Le Pena (Jean-Marie Le Pen) i njegovu ćerku Marin (Marine). Bardo je tu liderku nazvala "Jovankom Orleankom 21. veka".
Ipak, uprkos svim njenim polarizujućim stavovima, uticaj Bardo je opstao, bilo u modi – mediji su primetili redovne povratke njene prepoznatljive frizure – ili kroz redovne dokumentarce i književne emisije koje slave njen uticaj na francusku kinematografiju.
Na pitanje francuskog kanala BFM TV u maju 2025. da li sebe smatra simbolom seksualne revolucije, rekla je: "Ne, jer se pre mene već dogodilo mnogo divljih stvari - nisu me čekale. Feminizam nije moja stvar; volim muškarce."
U istom intervjuu, na pitanje koliko često razmišlja o svojoj filmskoj karijeri. "Ne razmišljam o tome", rekla je, "ali to ne odbacujem, jer sam zahvaljujući tome svuda u svetu poznata kao neko ko brani životinje".
Izvori: AFP, Reuters