Rusija tvrdi da je Ukrajina gađala Putinovu rezidenciju, obećava odmazdu i 'preispitivanje' stav u mirovnim pregovorima

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdio je u ponedeljak da je Ukrajina napala jednu od rezidencija predsednika Vladimira Putina i rekao da će Moskva uzvratiti i preispitati svoj stav u pregovorima koji se bode za okončanje ruske invazije na Ukrajinu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski za tvrdnju da je Kijev gađao rezidenciju u Novgorodskoj oblasti severozapadno od Moskve rekao je da je "laž".

On je izjavio da Rusija pokušava da potkopa razgovore SAD i Ukrajine o ratu i "priprema teren za izvođenje udara – najverovatnije na (ukrajinsku) prestonicu i vladine zgrade".

Ruska optužba usledila je dan pošto su Zelenski i Tramp na sastanku na Floridi predstavili, kako su naveli, napredak. Američki predsednik – koji je razgovarao telefonom s Putinom pre sastanka – rekao je da bi mirovni sporazum o okončanju skoro četvorogodišnje invazije mogao biti "bliži nego ikad".

Moskva je naznačila da nije spremna da napravi značajne ustupke.

Rusija tvrdi da je Ukrajina izvela 'teroristički napad'U saopštenju objavljenom na Telegramu 29. decembra, Lavrov je tvrdio da je Ukrajina koristila 91 dron u, kako je naveo, "terorističkom napadu", ali da su svi oboreni i da dosad nema izveštaja o šteti.

Lavrov je rekao da Rusija neće ostati bez odgovora i da je odabrala "mete i vreme" za odmazdu.

On je rekao da će, pošto je ukrajinska vlada, koju je nazvao "kriminalnim kijevskim režimom", pribegla "politici državnog terorizma", ruska "pregovaračka pozicija biti preispitana". Nije dao detaljnije informacije.

Ruski zvaničnici su u prošlosti koristili slične reči da bi opisali ukrajinsku vladu, a Putin je više puta tvrdio da Zelenski nije legitimni lider pošto izbori nisu održani 2024. godine.

Izbori u Ukrajini su zabranjeni vanrednim stanjem, koje je na snazi otkako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine.

Lavrov nije imenovao rezidenciju, ali lokacija u Novgorodskoj oblasti sugeriše da je u pitanju dobro zaštićeni kompleks u Valdaju, gradu na obali jezera čiju šumovitu lokaciju Putin favorizuje u odnosu na druge državne rezidencije otkako je pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. godine, otkrila je istraga Sistema, ruske istraživačke jedinice RSE.

Zelenski je u saopštenju Lavrovljevu tvrdnju nazvao "još jednom laži Ruske Federacije", dodajući da je "jasno da je za (Rusiju), ako nema skandala između nas i SAD, već umesto toga postoji napredak, to za njih neuspeh. Zato što oni ne žele da se ovaj rat završi. Mogu biti primorani da ga okončaju samo pritiskom."

'Snažne' bezbednosne garancijeNekoliko sati pre Lavrovljeve objave, Zelenski je rekao da su SAD ponudile Ukrajini "snažne" bezbednosne garancije na 15 godina u okviru sporazuma o okončanju rata s Rusijom, ali da Kijev traži duže obećanje od Vašingtona da će držati Moskvu pod kontrolom.

"Rekao sam mu (Trampu) da već imamo rat i da traje skoro 15 godina. I zato sam zaista želeo da garancije budu duže", rekao je Zelenski novinarima u WhatsApp razgovoru dan posle sastanka s Trampom na Floridi.

On je govorio o ruskoj aneksiji Krima 2014. godine, koja je prethodila opštoj invaziji Moskve u februaru 2022. godine.

"Rekao sam mu da zaista želimo da razmotrimo mogućnost od 30, 40, 50 godina. Predsednik je rekao da će razmisliti o tome", dodao je Zelenski.

„"Bez bezbednosnih garancija, ovaj rat nije zaista završen. Ne možemo priznati da je završen. Jer može postojati rizik od obnove agresije od takvog suseda", rekao je on.

Dva lidera sastala su se u nedelju u Trampovom odmaralištu Mar-a-Lago u Palm Biču na Floridi radi razgovora o sporazumu za okončanje najdužeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Obojica su sastanak nazvali "produktivnim", iako nije postignut napredak.

Zelenski je u razgovoru s novinarima rekao da neka pitanja mirovnog plana od 20 tačaka ostaju nerešena i pozvao je na sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost iz dve zemlje, kao i iz Evrope, u "narednim danima".

Trampov sastanak sa Zelenskim bio je kulminacija nedelja telefonske i šatl diplomatije u naporima da se okonča rat Rusije protiv Ukrajine u kojem je ubijeno ili ranjeno više od 1,5 miliona vojnika s obe strane za skoro četiri godine.

Sastanak je takođe obeležio poslednji slučaj u kojem su učesnici hvalili "napredak" i "rezultate", ali nisu pružili detalje i obećali su dodatne razgovore.

Posle dva sata razgovora, Tramp je rekao da se mirovni razgovori "kreću u pravom smeru". Nije pomenuo mogućnost da bude domaćin liderima u Vašingtonu u januaru.

Tramp i Zelenski su takođe obavili telefonski razgovor s evropskim liderima, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), britanskog premijera Kira Starmera (Keir) i nemačkog kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) i generalnog sekretara NATO-a Marka Rute (Rutte).

Zelenski je novinarima rekao da svaki mirovni plan moraju potpisati Ukrajina, Evropa, SAD i Rusija, dodajući da se Kijev nada "brzom napretku" i da je "otvoren" za svaki format sastanaka.

Kijev je nepokolebljiv u dobijanju bezbednosnih garancija – posebno od SAD, ali i od Evrope – i odupirao se tvrdim zahtevima Kremlja koji uključuju ustupanje ukrajinske teritorije Rusiji.

Jedno od kritičnih pitanja u srži trenutnih pregovora je sudbina istočnog regiona Donbasa.

Veći deo te teritorije je pod ruskom kontrolom i Moskva zahteva da Kijev preda delove koje Rusija ne drži. To uključuje dva velika grada – Kramatorsk i Slavjansk – koji su ključni za ukrajinsku odbranu u tom području.

Tramp novinarima na Floridi tokom zajedničke konferencije za novinare rekao da teritorijalna pitanja – uključujući budućnost regiona Donbas – nisu rešena i da su se ispostavila kao "veoma teško pitanje".

Dok traju diplomatske aktivnosti i pregovori, Rusija je pokazala malo sklonosti ka kompromisu, čak odbijajući da razmotri božićno primirje koje je predložio Zelenski.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u Moskvi u ponedeljak da se slaže s procenom da su razgovori u završnoj fazi, ali je takođe ponovio Putinov stav da Ukrajina treba da povuče svoje trupe iz Donbasa kako bi proces napredovao.

Neposredno pre početka razgovora na Floridi, Tramp i Putin su nenajavljeno razgovarali telefonom, za šta je Kremlj saopštio da je trajalo više od sat vremena i da je urađeno na Trampov zahtev. U objavi na društvenim mrežama, Tramp ga je opisao kao "dobar i veoma produktivan".

Peskov je rekao da će dvojica lidera održati još jedan razgovor "vrlo brzo".

Putinov glavni pomoćnik za spoljnu politiku, Jurij Ušakov, rekao je da su se Putin i Tramp složili da ne podrže inicijativu za privremeni prekid vatre pre postizanja rešenja, na šta se Zelenski ponovo založio u razgovoru s novinarima u ponedeljak.

Zelenski je rekao da je prekid vatre od 60 dana potreban kako bi se omogućilo održavanje referenduma u Ukrajini o mirovnom planu.

Rusija nije zainteresovana ni za kakvu vrstu prekida vatre, "za sada", dodao je Zelenski.

Prošlog meseca, Bela kuća je predložila plan od 28 tačaka koji je smatran veoma povoljnim za Rusiju. Zelenski i njegovi pregovarači – zajedno sa evropskim saveznicima Kijeva – pokušali su da sastave kontrapredloge.

Plan Zelenskog u 20 tačaka, objavljen prošle nedelje, otvorio je put ukrajinskom lideru da ode u SAD i sastane se s Trampom.