Glavne prepreke mirovnom sporazumu u Ukrajini

Otkako su Kijev i njegove evropske pristalice usprotivile američkom predlogu od 28 tačaka za sporazum o okončanju ruske invazije na Ukrajinu, upozoravajući da je on naklonjen Moskvi, Ukrajina i SAD pokušavaju da usaglase revidirani nacrt poznat kao plan od 20 tačaka.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je posle sastanka s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na Floridi 28. decembra – koji je usledio posle telefonskog razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – rekao da bi posle skoro četiri godine rata u punom obimu i neuspešnih razgovora Rusije i Ukrajine početkom 2025. godine, sporazum mogao biti "bliži nego ikad".

Ipak, Tramp je takođe rekao da su ostala "jedno ili dva veoma trnovita pitanja" i da mirovni pakt – nešto čemu je strastveno težio otkako je drugi put preuzeo dužnost u januaru – možda neće biti postignut.

Tramp je mislio na jednu glavnu tačku spoticanja – teritoriju, posebno u istočnom regionu poznatom kao Donbas – a moguće i na budućnost ogromne elektrane Zaporožje, koju su ruske snage zauzele ubrzo posle početka invazije u februaru 2022.

Postoje i druge potencijalne prepreke za sporazum, uključujući pitanja vezana za bezbednosne garancije za Kijev i potencijalni referendum u Ukrajini o dogovoru za okončanje ruske invazije. U međuvremenu, sve oštrija retorika iz Moskve pojačava sumnje o sudbini plana od 20 tačaka i mirovnih napora u širem smislu.

Pregled nekih od najvećih prepreka sporazumu.

DonbasRusija je pokrenula opštu invaziju osam godina pošto je anektirala Krim i započela rat u Donbasu – Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine.

Danas Rusija kontroliše praktično ceo Lugansk i više od tri četvrtine Donjecka, gde nije uspela da potpuno osvoji tu teritoriju uprkos kontinuiranim, intenzivnim borbama u kojima je ubijeno i ranjeno više hiljada vojnika s obe strane.

Pitanje kontrole nad delom Donjecke oblasti koji Ukrajina još uvek drži, a koji uključuje značajne gradove i utvrđenja koja bi mogla biti ključna za zaustavljanje daljeg ruskog napredovanja, možda je najveća prepreka mirovnom sporazumu.

Moskva dugo zahteva da Ukrajina ustupi celu Donjecku oblast, jedan od pet ukrajinskih regiona za koje Kremlj neosnovano tvrdi da pripadaju Rusiji i Putin je nedavno nekoliko puta ponovio da će Rusija silom preuzeti ostatak oblasti ako ga diplomatija ne stavi u ruke Moskve.

Ukrajina kaže da neće formalno ustupiti nijedan deo zemlje i da ne vidi razlog da nagradi rusku agresiju predajući joj, de fakto ili de jure, komad zemlje koji nije uspela da osvoji.

Ukrajina i SAD su razgovarale o potencijalnom kompromisu u kojem bi taj deo Donbasa postao demilitarizovana zona ili slobodna ekonomska zona, s povlačenjem ukrajinskih snaga i zabranom ulaska ruskih trupa.

Zelenski je prošle nedelje naznačio da je otvoren za takav plan ako ga Ukrajinci podrže, ali da ako Ukrajina povuče svoje trupe, i Rusija treba da učini isto, povlačeći svoje snage na sličnu udaljenost.

Kremlj je naznačio da neće pristati da povuče svoje snage ni u jednom scenariju koji ne priznaje ceo Donbas kao ruski i ne dozvoljava da tamo patroliraju njegova policija i jedinice Nacionalne garde – koje su u nekim slučajevima teško naoružane.

Zelenski je, naprotiv, predložio da demilitarizovana područja mogu biti pod policijskom kontrolom Ukrajine, a međunarodne snage da nadgledaju liniju kontakta između dve strane.

Nuklearna elektranaNaizgled nedovršeni mirovni okvir od 20 tačaka nije javno objavljen, iako ga je Zelenski izložio posle razgovora s Trampom u Mar-a-Lagu 28. decembra. Teritorija je bila jedno od pitanja o kojima se, kako je rekao, SAD i Ukrajina još nisu dogovorile; drugo je bila budućnost nuklearne elektrane Zaporožje.

Sa šest reaktora, elektrana na reci Dnjepar na jugoistoku Ukrajini je najveća u Evropi. Rusija ju je zauzeča početkom marta 2022. i ona ne proizvodi struju, ali joj je potrebno spoljno napajanje – povremeno ugroženo napadima – kako bi se hladila voda i sprečilo topljenje jezgra.

Zelenski je rekao da su SAD predložile zajedničko upravljanje i podelu profita između SAD, Ukrajine i Rusije. Ukrajina se tome protivi i umesto toga poziva na američko-ukrajinsku kontrolu, pri čemu bi SAD slale polovinu proizvedene energije Rusiji ako to žele.

Rusija nije pokazala naznake da će pristati na to ili na bilo koji aranžman koji zahteva od Moskve da u potpunosti prepusti kontrolu nad tim objektom. Pitanje komplikuje činjenica da je Zaporožje jedna od pet kopnenih ukrajinskih regija – zajedno s Donjeckom, Luganskom i Hersonom – za koje Moskva od septembra 2022. tvrdi da pripadaju Rusiji.

Druge preprekeTa tvrdnja, koja je gotovo univerzalno odbačena na međunarodnom nivou, takođe stvara dodatne potencijalne prepreke mirovnom sporazumu. Predlog od 28 tačaka predviđao je da će linije fronta u Zaporožju i Hersonu biti zamrznute, ali je Putin u nedavnim komentarima sugerisao da bi Rusija mogla pokušati da preuzme značajne delove ta dva regiona koje sada ne kontroliše, uključujući oba njihova glavna grada, ako ne bude postignu mirovni sporazum koji bi je zadovoljio.

Takođe, Ukrajina želi da se Rusija povuče iz drugih regiona gde okupira manje delove zemlje – Sumija, Harkiva, Dnjepropetrovska i Mikolajiva – pre nego što mirovni sporazum stupi na snagu. Čini se malo verovatnim da će Rusija pristati na to bez barem sticanja kontrole nad Donbasom, ili priznanja Donbasa kao ruske teritorije, ili oboje.

Druge potencijalne prepreke su povezane s nastojanjem Kijeva da dobije zapadne bezbednosne garancije za koje kaže da su ključne kako bi se osiguralo da mirovni sporazum ne ostavi Ukrajinu izloženom potencijalnim daljim napadima.

Rusija je više puta rekla da trupe iz zemalja NATO-a ne smeju biti raspoređene u Ukrajinu i zahteva trajnu stalnu zabranu ulaska Ukrajine u alijansu – nešto što plan od 20 tačaka, kako ga je predstavio Zelenski, ne uključuje. On poziva zapadne zemlje da Ukrajini pruže garancije "slične Članu 5", što je referenca na odredbu NATO sporazuma da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Oštra retorikaJoš jedna potencijalna prepreka: Zelenski je rekao da bi potencijalni teritorijalni ustupci i drugi aspekti mirovnog sporazuma trebalo da budu stavljeni na izjašnjavanje naroda u Ukrajini i pozvao je na prekid vatre od najmanje 60 dana kako bi se pripremio takav referendum.

Rusija je više puta odbacila pozive na prekid vatre, navodeći da je potreban trajni mirovni sporazum. U maratonskom televizijskom nastupu 19. decembra, Putin je rekao da Moskva može da prekine vatru na jedan dan ako Ukrajina održi izbore i dozvoli Ukrajincima koji žive u Rusiji da glasaju.

Putin je ponovio dugogodišnje ruske zahteve u nastupu koji je trajao četiri i po sata, oštro kritikujući ukrajinsko rukovodstvo i ne dajući nikakve naznake da je Moskva spremna da napravi značajne ustupke kako bi se okončao rat.

Od tada, Rusija je, ako išta, zaoštrila retoriku i Putinov portparol je rekao da će Moskva "pooštriti svoju pregovaračku poziciju" posle, kako tvrdi Moskva, pokušaja Ukrajine da desetinama dronova napadne rezidenciju koju Putin često koristi. Zelenski je odbacio tu tvrdnju kao "laž".

Porast tenzija mogao bi da potkopa napore da se postigne sporazum, a oštra retorika Rusije podvlači fundamentalno pitanje: Da li Putin želi mir? Mnogi analitičari kažu da, barem za sada, on ne oseća potrebu da ide na mirovni dogovor ako veruje da bi to ostavilo Rusiju previše daleko od onoga što kažu da je jedan od njegovih glavnih ciljeva u ratu: potčinjavanje Ukrajine.

"Ključni problem s trenutnim mirovnim naporima u Ukrajini jeste to što okvir koji je razvijen između SAD i Ukrajine – iako uključuje neke ruske interese – ostaje fundamentalno neprihvatljiv za Moskvu", napisala je 30. decembra na X Tatjana Stanovaja, viša saradnica u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju, koja godinama proučava Putina i Kremlj.