EU planira nove sankcije Rusiji ali rupe u njihovom sprovođenju opstaju

Evropska unija polako priprema novu rundu sankcija Rusiji, dvadesetu od početka invazije na Ukrajinu, s ciljem da mere odobre sve članice EU krajem februara kako bi se poklopile s četvrtom godišnjicom napada Moskve na njenog suseda.

Ideja je da Evropska komisija, koja predlaže nove pakete, održi rundu "ispovedaonica" – zatvoreni sastanci tokom kojih se predložene nove mere i potencijalne "crvene linije" razmatraju s članicama – već tokom predstojećeg vikenda 24. i 25. januara.

Malo zvaničnika EU veruje da će mere biti sveobuhvatne i oštre, s obzirom na to da je u Uniji potrebna jednoglasnost, a da u Briselu postoji nevoljnost da se preduzmu mere koje bi takođe mogle da naštete već posrnuloj evropskoj ekonomiji.

Međutim, neke stvari su jasne: EU će dodati još imena na svoju crnu listu za zabrane izdavanja viza i zamrzavanje imovine, koja već uključuje oko 2.700 pojedinaca i entiteta.

Flota u senciTakođe će još brodova iz ruske flote u senci biti stavljeno pod zabranu usluga EU – pri čemu ta lista već sadrži oko 600 brodova za koje Brisel smatra da prevoze rusku naftu kršeći ograničenje cene nafte koje je nametnula Grupa sedam i koje sada iznosi 47,60 dolara po barelu.

EU je krajem prošle godine procenila da je oko 35 odsto svih brodova koji prevoze rusku naftu to činilo u skladu s ograničenjem cene nafte, dok je 65 odsto bilo deo flote u senci koja krši ograničenje.

Možda najveća potencijalna nova sankcija je takozvana potpuna zabrana pomorskih usluga za bilo koji brod koji prevozi ruske resurse zasnovane na ugljeniku, koja bi bila usmerena na obe gore pomenute kategorije.

Ova "pomorska zabrana" je izneta u neformalnim diskusionim dokumentima o daljim sankcijama Rusiji, koje su napisale Letonija, Litvanija, Holandija i Švedska, u šta je RSE imao uvid.

Sad, ovaj kvartet je u EU poznat kao "jastrebovi za sankcije", tako da mera možda na kraju neće proći, ali, prema saznanjima RSE, ta ideja dobija na zamahu u Briselu.

Ideja zabrane je da se svim ekonomskim subjektima u EU onemogući da pružaju usluge brodovima koji prevoze naftu, gas ili ugalj iz ruskih luka.

To prevazilazi trenutno ograničenje cene na nekoliko načina.

Prvo, uključuje gas i ugalj. Drugo, to bi bilo usmereno na sve brodove, a ne samo na one koji su već pod sankcijama. I treće, prodajna cena nafte postaje nebitna.

U stvarnosti, to bi potpuno sprečilo brodove iz EU da transportuju ruske energente, dok bi brodovi van EU mogli to da nastave, ali ne bi mogli da se oslone na lučke usluge i osiguranja EU.

Zanimljivo je da se Holandija takođe zalaže za način da se brodovi flote u senci rashoduju i recikliraju stvaranjem izlaznog mehanizma. Kako bi to tačno funkcionisalo nije precizirano u holandskom dokumentu, ali bi verovatno uključivalo velike finansijske podsticaje za vlasnike brodova da sarađuju s lučkim vlastima EU, umesto da rade za Kremlj.

Energetske sankcije?Dokumenti četvorke takođe predlažu druge energetske sankcije Rusiji koje verovatno neće biti prihvaćene s obzirom na to da su dosad na njih stavljale veto razne druge zemlje EU. To uključuje sankcije energetskom gigantu Rosnjeftu i Lukoilu, nešto što su Velika Britanija i SAD već uvele.

Slično tome, i dalje postoji oklevanje da se udari na Rosatom, rusku državnu kompaniju za nuklearnu energiju, iako možda postoji prostor za sankcije rukovodstvu kompanije, zabranjujući sve nove ugovore s tom firmom i potencijalno čak zaustavljajući uvoz uranijuma u EU iz Rusije, vredan više od 116 milijardi dolara godišnje, s obzirom na to da bi EU mogla da ga dobije iz drugih izvora.

Litvanija se takođe zalaže za sankcije protiv kompanije PipeChina u vlasništvu Pekinga koja je uključena u kupovinu tečnog prirodnog gasa od Rusije.

Kako Brisel sve otvorenije pokazuje da može da mere usmeri i na Kinu zbog njene finansijske i političke podrške ratu Rusije, to bi potencijalno moglo da se dogodi, iako su mnoge članice EU oprezne da ne budu previše stroge prema Pekingu zbog ekonomskih interesa i straha od odmazde.

Umesto toga, očekujte da će se nove mere fokusirati na popunjavanje praznina u već uvedenim sankcijama tako što bi se skratili prelazni rokovi za zabranu uvoza ruskog gvožđa, čelika i nikla - s planiranog roka kasnije ove decenije na potencijalno kraj ove godine.

Zaobilaženje sankcijaMnogi takođe žele da postepeno ukinu uvoz ruskog đubriva, koje je u EU prošle godine uvezeno u vrednosti od 1,6 milijardi dolara.

EU se 2025. saglasila da postepeno uvodi carine na ruska đubriva, ali te mere neće biti preterano visoke do 2028. kada će dostići 430 evra po toni. Stoga bi moglo doći do poteza da se carine znatno povećaju mnogo ranije nego što je prvobitno predviđeno.

Zatim, tu je i pitanje zaobilaženja sankcija, koje će verovatno takođe biti razmatrano.

Kao primer takvih aktivnosti, Letonija je u svom dokumentu o sankcijama istakla da je primetila "neuobičajeno visok obim izvoza brezove šperploče iz trećih zemalja koje imaju ograničene proizvodne kapacitete ili ih nemaju u značajnoj meri, kao što su Gruzija, Egipat, Uzbekistan, Jermenija, Liban i Kirgistan, na tržište EU". Veruje se da taj proizvod zapravo dolazi iz Rusije i Belorusije – obe zemlje imaju regione s komercijalnim brezovim šumama.

Brezova šperploča iz Belorusije i Rusije već je suočena sa zabranom uvoza u EU, a mere su nedavno proširene na Kazahstan i Tursku pošto je Brisel saopštio da je identifikovao zaobilaženje sankcija.

Očekuje se da će se ta vrsta mera dodatno proširiti u bliskoj budućnosti.