Predsednik Ustavnog suda Srbije predlaže razrešenje sudija koje se javno deklarišu kao protivnici vlasti
Novoizabrani predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je da je razrešenje sankcija za "sudije koje su prekršile zabranu političkog delovanja i koje se javno deklarišu kao protivnici aktuelne vlasti".
"U pitanju je sukob interesa koji mora i može biti sankcionisan gubitkom sudijske funkcije. Problem je samo u tome 'što vrana vrani oči ne vadi'. Principu nekažnjavanja komplementaran je manir javnog nezameranja", rekao je Petrov, u intervju za list "Politika" od 1. februara.
On je naveo da "Visoki savet sudstva, sastavljen od 'preamandmanskih' sudija 'postamandmanskih' istaknutih pravnika, nije postao dovoljno kompaktan organ šireg društvenog autoriteta da bi smogao snage da izrekne pojedinačnu sankciju sudiji-političaru".
"Ništa se ne bi dobilo ni povratkom na staro, u skupštinu. Tek tamo bi pitanja sudijskog statusa postala predmet političke trgovine. Sudstvo se mora zaštititi od takve politike, ali i otrgnuti od Ustava i države", rekao je Petrov.
On je naveo i da postoji "pojava 'organskog' vezivanja nemalog broja sudija za nevladine organizacije sumnjivih izvora finansiranja i antidržavnog političkog delovanja".
"Pojedini članovi tih organizacije, kao što je Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), pozivaju se na nekakvu nedodirljivost sudijske funkcije, ali je upravo oni bagatelišu svojim otvoreno političkim delovanjem", ocenio je Petrov.
Vladan Petrov je u januaru 2026. izabran za predsednika Ustavnog suda Srbije.
Prethodnih godina bio je među sudijama koji su otvoreno pružali podršku vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS).
U martu 2017. potpisao je "Proglas za bolju Srbiju", kao znak podrške predsedničkom kandidatu naprednjaka Aleksandru Vučiću.
Naredne godine, u februaru 2018, je pred beogradske izbore, podržao listu "Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd".
U junu 2025. Vučić je Petrovu uručio orden povodom praznika Vidovdan.
Vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom je 29. januara u parlamentu usvojila set izmena i dopuna pravosudnih zakona, koje su kritikovali deo stručne javnosti, opozicija i Evropska komisija.
Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava" i pozvala je Beograd da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima.