Konstituitivna sednica Skupštine Kosova zakazana za sredu

Predsednica Kosova Vjosa Osmani sazvala je za sredu, 11. februar, konstituitivnu sednicu Skupštine Kosova.

"Nakon konsultacija sa većinom parlamentarnih stranaka zastupljenih u Skupštini i imajući u vidu hitnost formiranja institucija, usvajanja budžeta i međunarodnih sporazuma, u skladu sa Ustavom i važećim zakonodavstvom, predsednica je odlučila da sazove konstitutivnu sednicu“, saopšteno je iz Predsedništva.

Vršilac dužnosti premijera Kosova i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti (Albin) izrazio je uverenje da da će u sredu "sve ići kako treba".

"Sutra ćemo ispuniti našu obavezu u vezi sa konstitutivnom sednicom i verujem da će sve proći u redu", rekao je kratko medijima.

Nakon što je sazvana sednica, zamenik predsednika Pokreta Samoopredeljenje, Glauk (Gljauk) Konjufca, izrazio je uverenje da će Skupština biti konstituisana, a nakon toga formirana i nova Vlada Kosova.

Na pitanje oko izbora potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice, koji prema odluci Ustavnog suda mora biti predložen od strane većine poslanika te zajednice – u ovom slučaju od strane Srpske liste, koja ima devet od deset zagarantovanih mesta – Konjufca je rekao da njegova stranka nikada nije odbacivala presude najvišeg suda na Kosovu.

U prethodnom sazivu Skupštine, Samoopredeljenje je glasao protiv kandidata Srpske liste – najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda – za potpredsednika Skupštine, nakon čega je za potpredsednika izabran Nenad Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak.

Prema podacima Centralne izborne komisije Kosova, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 51,10 odsto glasova, čime je obezbedio 57 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova.

Demokratska partija Kosova osvojila 22 mandata, Demokratski savez Kosova 15 mandata, dok je Alijansa za budućnost Kosova osvojila šest mandata.

Proces potvrđivanja rezultata kasnio je zbog ponovnog prebrojavanja svih glasovi u ovom izbornom procesu, jer su postojale sumnje na manipulaciju glasovima kandidata za poslanike –zbog čega je privedeno desetine osoba a stotine ispitano.

Tokom konstituisanja prošlog saziva Skupštine Kosova bilo je mnogo neizvesnosti, zbog čega su stranke u nekoliko navrata konsultovale Ustavni sud koji je utvrdio da sednica mora biti završena u roku od 30 dana i da se smatra završenom izborom predsednika i pet potpredsednika Skupštine – tri iz najvećih albanskih stranaka i dva iz nevećinskih zajednica, jednog iz srpske zajednice i jednog iz ostalih nevećinskih zajednica.

Za izbor predsednika i potpredsednika Skupštine potrebno je 61 glas od ukupno 120 poslanika.

Na osnovu presuda Ustavnog suda, jedna osoba može biti kandidovana najviše tri puta za funkciju predsednika ili potpredsednika Skupštine.

Međutim, u slučaju srpskog potpredsednika, Ustavni sud je u presudi objavljenoj pre nekoliko dana utvrdio da su u prethodnom sazivu počinjene povrede Ustava kada je Nenad Rašić izabran putem žreba, nakon što kandidati Srpske liste nisu uspeli da obezbede 61 glas.

Ustavni sud je presudio da većina poslanika iz srpske zajednice, što u ovom sazivu uključuje i devet poslanika Srpske liste, ima pravo da predloži potpredsednika Skupštine. Odluku je kritikovao Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, a ostaje nejasno kako će postupiti po ovom pitanju tokom konstituitivne sednice.

Nakon što Skupština bude konstituisana otvara se put za formiranje nove Vlade Kosova.

Predsednica mandat za sastav Vlade daje pobedničkoj stranci, u ovom slučaju Pokretu Samoopredeljenje, a mandatar ima rok od 15 dana da Skupštini predstavi novi sastav izvršne vlasti i zatraži podršku najmanje 61 poslanika.

Ukoliko poslanici žele da izbegnu nove izbore, moraće brzo da konstituišu Skupštinu i formiraju Vladu kako bi ispoštovali rok do 4. marta – krajnji datum za izbor novog predsednika Kosova.

Mandat predsednice Osmani traje do 4. aprila, ali novi predsednik mora biti izabran najkasnije 30 dana pre tog datuma.

Sama Osmani je izrazila želju da obavlja još jedan petogodišnji mandat predsednice, ali ostaje nejasno da li će obezbediti potrebnu podršku.

Prema Ustavu, novi predsednik se bira tajnim glasanjem, a svaki kandidat mora da prikupi potpise najmanje 30 poslanika.

Predsednik se bira dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja, a ukoliko u ta dva kruga ne bude izabran, u trećem krugu se bira kandidat koji dobije većinu glasova poslanika.

Ukoliko izbor predsednika ne uspe, automatski se raspisuju novi izbori, koji moraju biti održani u roku od 45 dana.