Šefica evropske diplomatije: Rusija slabi, a proširenje EU ključ za stabilnost i odgovor na prijetnje
Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kallas ocenila je da Rusija više nije supersila, jer je jedva napredovala u odnosu na linije iz 2014. godine.
"Danas je Rusija oslabljena, njena ekonomija je u lošem stanju, odvojena je od evropskog energetskog tržišta, a građani odlaze. Najveća pretnja je da bi mogla dobiti više za pregovaračkim stolom nego na bojnom polju", rekla je Kallas. Upozorila je da se "maksimalistički zahtevi Rusije ne mogu ispuniti minimalističkim odgovorom".
Izložila je i principe EU za postizanje mira u Ukrajini: ako se ograniči ukrajinska vojska, mora se ograničiti i ruska; Rusija treba da plati ratnu štetu; nema amnestije za ratne zločine i mora se omogućiti povratak otete ukrajinske dece. "To je minimum ako je mir zaista cilj Rusije. Pošto sumnjamo da jeste, Evropa se naoružava zajedno sa partnerima", rekla je ona.
Ona je upozorila da okupacija Donbasa, prema njenim rečima, nije krajnji cilj Rusije. Navela je da Moskva nastoji da oslabi ekonomije sajber-napadima, ometa satelite, sabotira podmorske kablove, razbija saveze dezinformacijama, koristi energente kao pritisak i pribegava nuklearnim pretnjama.
Kallas smatra da EU treba da prioritetno obezbedi stabilnost u susedstvu, na istoku i jugu, te da je proširenje "protivotrov ruskom imperijalizmuQ. Proširenje je, kako je navela, geopolitički izbor koji EU treba da podrži.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas poručila je da je Evropska unija i dalje privlačan forum i da je "lista čekanja" za članstvo sve duža.
"Ljudi i dalje žele da se pridruže našem klubu, i ne samo Evropljani. Kada sam prošle godine bila u Kanadi, rečeno mi je da više od 40 odsto Kanađana ima interes za pridruživanje EU. Samo se nadam da oni koji već dugo čekaju neće morati da čekaju još duže", rekla je Kallas u govoru na Minhenska bezbednosna konferencija, odbacujući tvrdnje da se Evropa suočava sa civilizacijskim nestankom.
Upitana o mogućnosti brzog prijema Ukrajine u EU, o čemu se govori u briselskim krugovima, priznala je da i dalje nema jasnog pozitivnog odgovora. Ideje o ubrzanom članstvu podrazumevaju raniji ulazak Ukrajine u evropski blok uz određena ograničenja, uključujući i glasačka prava, dok bi puno članstvo zahtevalo ispunjavanje svih standarda i jednoglasnu odluku država članica.
Kallas smatra da to ne bi obeshrabrilo zemlje koje dugo čekaju, posebno na Zapadnom Balkanu.
"I mi (u Estoniji) morali smo da sprovedemo brojne reforme da bismo se pridružili EU, ali je geopolitička situacija bila presudna. Možda nije realno reći da svi moraju ući istovremeno, jer postoje male zemlje poput Crne Gore i Albanije koje dugo čekaju i aktivno rade na reformama. Ako želimo promene, moramo brže donositi odluke. Ne može biti da kandidati rade svoj domaći zadatak, a da im mi potom kažemo da nismo spremni da ih primimo", rekla je Kallas u Minhenu.
Minhenska bezbednosna konferencija završava se 15. februara posle trodnevnog zasedanja. Reč je o jednom od najvažnijih geopolitičkih skupova na svetu, koji okuplja lidere i visoke zvaničnike. Organizatori su saopštili da je ovogodišnji skup bio najveći do sada, sa više od 1.000 delegata, uključujući oko 50 šefova vlada i ministara spoljnih poslova.
Konferencija je održana u trenutku globalnih tenzija, uz rat u Ukrajini, napetosti oko Irana i rasprave o budućnosti NATO i transatlantskog saveza.