Četiri godine invazije na Ukrajinu: Da li je ruska vojska naučila da bolje ratuje?

Pre Ukrajine, poslednji put kada je Rusija izvela invaziju na drugu suverenu zemlju bio je napad na Gruziju. Moskva je odnela pobedu posle 16-dnevnog sukoba 2008, ali je to bilo haotično i pokazalo je da je ruskim oružanim snagama potrebna značajna modernizacija.

Pre četiri godine, polureformisana ruska vojska ponovo je stavljena na test, kada su stotine hiljada vojnika ušle u Ukrajinu. Sudeći po zapanjujućim žrtvama – više od 1,2 miliona poginulih i ranjenih a broj raste – to je bilo još haotičnije. A Moskva i dalje nije pobedila.

Ipak, ruske oružane snage uče. Pitanje je koliko su naučile od 24. februara 2022.

"Prilagođavaju se uslovima na bojnom polju, ali trajnije promene snaga u smislu strategije i operacija doći će kasnije", rekla je za RSE Dara Masikot (Massicot), ekspertkinja za ruske oružane snage i viša saradnica u Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir.

"Ono što je ruska vojska prošla okarakterisao bih pre kao prilagođavanje nego kao reformu, s obzirom na to da se čini da je veliki deo toga navođen prilično neposrednim pritiscima", rekao je Nik Rejnolds (Nick Reznolds), saradnik za kopneno ratovanje u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI), tink-tenku iz Londona.

"To nije pravljenje idealnih snaga koje će biti efikasne za borbu u budućnosti. Reč je o rešavanju operativnih problema i pokušaju da se prema sopstvenim standardima uspostavi dovoljno dobra snaga koja bi rešila probleme koji su pred njom", dodao je on.

"Nije bilo 'reforme' u ruskom smislu te reči; logika rata to čini nemogućim", rekao je potpukovnik Juha Kukola (Kukkola), profesor u Istraživačkoj grupi za Rusiju na finskom Univerzitetu nacionalne odbrane.

Ruska vojska je "učila na neuspehu... istovremeno gubeći postojeće iskusne vojnike i opremu dok je učila kako da preživi u sledećoj fazi rata", rekao je on za RSE.

Naučene lekcije "odgovaraju potrebama ovog rata, ali se verovatno ne mogu preneti na sledeći rat", rekao je on.

Između Gruzije i UkrajinePosle haotične pobede u Gruziji, tadašnji ministar odbrane Anatolij Serdjukov je angažovan da nadgleda velike promene u vojsci, uključujući odstupanje od dugogodišnjeg sovjetskog razmišljanja.

On je pokušao da smanji ukupnu veličinu vojske; reorganizovao je vojno obrazovanje; dao je veći prioritet podoficirima kao što su narednici; pokušao je da sprovede restrukturiranje od velikih, tromih divizija ka manjim, okretnijim bataljonskim taktičkim grupama.

Bilo je velikih ulaganja u nove tenkove, nove oklopne transportere, nove rakete, a da se ne pominju nove komunikacije, koje su zakazale u Gruziji.

Međutim, njega je 2012. smenio predsednik Vladimir Putin, što je pratila senka skandala. Njegov naslednik, dugogodišnji Putinov čovek od poverenja Sergej Šojgu, ignorisao je veterane oficire koji su želeli povratak na staro, ali je malo učinio na daljoj modernizaciji.

"Serdjukovljeve reforme su zapravo bile o tome da Rusija postane bolja u vođenju lokalnog rata", rekla je Katri Pinonijemi (Pynnoniemi), profesorka na finskom Centru za ruske i istočnoevropske studije na Univerzitetu u Helsinkiju. "Zatim se to promenilo oko 2012. Naglasak je stavljen na pripremu za veći rat... U stvarnosti nije bilo ničeg značajnog, ali se promenila percepcija pretnje unutar ruskog režima. To je zaustavilo reforme."

U potonjim godinama, Kremlj je započeo veliki vojni poduhvat: ekspedicionu operaciju u Siriji. Tamo je, kažu stručnjaci, stekao dragoceno iskustvo izvodeći stvari poput koordinisanih vazdušnih udara – kada vojnici na zemlji direktno koordiniraju s pilotima u vazduhu kako bi pogodili određene ciljeve.

Kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, posmatrači sa strane su očekivali da će veća i bolje naoružana ruska vojska ući u Kijev za nekoliko dana. To se nije dogodilo, delom zbog ukrajinske hrabrosti, ali i loših ruskih operacija.

U roku od godinu dana, ukrajinske snage su sprovele dve kontraofanzivne operacije, odgurnuvši ruske položaje: u južnoj Hersonskoj oblasti i u severoistočnoj Harkivskoj oblasti.

Kremlj je dotle menjao komandante, pokušavajući da povrati zamah. Sve dok nije uvučen u kratkotrajnu pobunu šega plaćenike grupe Vagner Jevgenija Prigožina u junu 2023. godine, general Sergej Surovikin je uspeo da stabilizuje ruske linije, delom izgradnjom ogromnih, višeslojnih odbrambenih linija koje su postale poznate kao Surovikinove linije.

Ruski komandanti su takođe pribegli staromodnoj, nemodernoj sovjetskoj taktici: slanju talasa pešadije da prevladaju ukrajinsku odbranu. To je obično uključivalo loše obučene i lako naoružane ljude, ponekad i zatvorenike, i postalo je poznato kao "mašina za mlevenje mesa" zbog izuzetnog broja žrtava.

U skorije vreme, oficiri su pribegli slanju lako naoružanih ljudi da pokušaju da projure pored ukrajinske odbrane, koristeći motocikle ili terenska vozila, da se kreću brzo i nadaju se da će izbeći dronove.

Rezultat? Rusija ima više mrtvih i ranjenih nego u svim ratovima zajedno koje je vodila od Drugog svetskog rata.

"Izgubili su veliki deo oklopnih vozila i ne raspoređuju ih na front na isti način kao što su to činili, ili u broju kao što su to činili", rekao je Rejnolds za RSE. "Ciljaju na pešadijske napade tipa 'zagrizi i zadrži'. Prihvataju veoma velike gubitke. Njihove kopnene snage, pešadija, oklopne snage, nisu naročito sposobne."

Jedinice na frontu, rekla je Masikot, takođe su zahvatili "rašireni i užasni problemi s disciplinom".

"Zato mi je teško da upotrebim reč reforma o tome šta sledi ruskoj vojsci, jer reforma zahteva priznavanje problema i želju da se nešto uradi povodom toga", rekla je ona. "I mislim da u ovom trenutku ne postoji spremnost da se priznaju ti problemi na frontu."

Na elektronskom frontuMeđu poboljšanjima koja su stručnjaci primetili: artiljerijska taktika Rusije i njena sposobnost da koristi elektronsko ratovanje – ometa dolazeće dronove ili avionske radare – zastrašujuća je.

A tu su i dronovi.

I u slučaju Rusije i u slučaju Ukrajine, čitav rat su transformisali dronovi, rekli su stručnjaci: kamikaze dronovi tipa Šahed, teški transportni dronovi za snabdevanje, FPW dronovi (s pogledom iz prvog lica), dronovi kojima se upravljaju optičkim kablom. Iako je u početku zaostajala u kapacitetima dronova, Rusija je nabavila hiljade jedinica i tehnologiju od Irana, a zatim je razvila domaću proizvodnju.

Ruska jedinica Rubikon je izazvala haos među ukrajinskim snagama. Hibridna jedinica koja razvija i kupuje novu tehnologiju, a istovremeno testira nove taktike i bori se zajedno s redovnim jedinicama, Centar Rubikon za napredne bespilotne tehnologije se smatra najuspešnijom novom inicijativom koju je Rusija pokrenula od 2022.

"Kao model, ruskom vojnom rukovodstvu se zaista sviđa", rekla je Masikot. "S odgovarajućim nivoom državnih resursa, ona se promenila od istraživačke organizacije do operativne i sada preuzima više uloga u obuci. To je nešto što žele da repliciraju u drugim oblastima."

U ogromnoj meri, odlučujući faktor za Rusiju je jednostavno to što je veća, rekao je Kukola.

"U ovoj vrsti rata, ne morate biti 'bolji' od svog protivnika, samo imate više resursa, ljudskih i materijalnih, a vreme – ako ništa drugo – menja stratešku situaciju", rekao je on.

Međutim, Rusija nema dovoljno resursa da počne da razvija svoje buduće snage na osnovu onoga što je naučila u Ukrajini, dodao je Kukola, jer gubi previše ljudi.

"Vojske koje prežive rat, ponekad iz njega izlaze jače, a ponekad potpuno propadnu kada sledeći put budu na testu", rekao je on.