Kriminalne grupe i narko mreže glavna pretnja, stoji u upozorenju SAD za putovanja u Srbiju

Organizovane kriminalne grupe, uključujući one povezane sa glavnim fudbalskim klubovima i regionalnim mrežama za trgovinu narkoticima, predstavljaju primarnu kriminalnu pretnju u Srbiji.

To je navedeno u izveštaju američkog Saveta za prekograničnu bezbednost (OSAC), kojim su dopunjena upozorenja Stejt departmenta za putovanja u Srbiju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije bilo dostupno za hitan komentar na upit RSE povodom navoda iznetih u izveštaju OSAC-a.

OSAC je javno-privatno partnerstvo koje omogućava razmenu bezbednosnih informacija i kriznu podršku između globalnih američkih organizacija i Diplomatske bezbednosne službe.

Stejt department je procenio da putnici treba da budu oprezniji u Srbiji zbog kriminala.

U Savetodavnom upozorenju Stejt departmenta za Srbiju naveden je indikator C što ukazuje da u zemlji može biti široko rasprostranjen nasilni i/ili organizovani kriminal i/ili da lokalne snage mogu imati ograničene mogućnosti da reaguju na teška krivična dela.

Beograd je procenjen kao lokacija sa visokim rizikom pretnje od kriminala usmerenog ka interesima vlade SAD.

U izveštaju OSAC-a, objavljenom 12. februara, navodi se da se Srbija nalazi na značajnoj ruti trgovine ilegalnom robom, uključujući narkotike, u Evropsku uniju.

Dodaje se da narko-karteli u Srbiji i na Zapadnom Balkanu igraju sve veću ulogu u koordinaciji većih, svetskih mreža za distribuciju narkotika, uključujući i one sa Zapada.

"Nasilni kriminal u Srbiji je obično povezan sa rivalskim organizovanim kriminalnim grupama koje se međusobno ciljaju zbog plena, uključujući kontrolu mreža narkotika", konstatuje se u izveštaju.

Takođe se kaže da su istraživački novinarski mediji objavljivali da navodno postoje veze između organizovanih kriminalnih grupa i vladinih zvaničnika, što omogućava tim grupama da deluju sa izvesnim stepenom nekažnjivosti u Srbiji.

Konstatuje se i da Evropska komisija, u svojim izveštajima, često poziva Srbiju da učini više u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Izveštaj OSAC-a navodi i da u Srbiji postoji veliki broj "sportskih navijačkih grupa", poznatih kao "fudbalski huligani."

Navodi se da više tih grupa ima "veoma jake veze sa kriminalnim, desničarskim i ultranacionalističkim organizacijama."

Konstatuje se i da su "ti huligani često uključeni u ratove za teritoriju između kriminalnih organizacija i da navodno imaju jake veze sa političkim strukturama u Srbiji".

Savetuje se oprez tokom prisustvovanja lokalnim fudbalskim utakmicama, čak i u blizini stadiona na dan utakmice.

"Vlasti ponekad mogu imati poteškoća da suzbiju nasilje unutar posebno rizičnih sportskih događaja. Ovaj rizik se proteže i na sportske pabove, gde su huligani napadali posetioce ili prolaznike zbog nošenja dresa protivničkog tima", dodaje se.

U izveštaju se navodi da je antiameričko raspoloženje široko rasprostranjeno i da može biti prisutnije oko određenih godišnjica i nekih nacionalnih praznika.

Kao mogući datumi pominju se 17. februar, godišnjica proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, zatim 24. mart kada je godišnjica početka NATO bombardovanja Jugoslavije 1999, kao odgovor na događaje na Kosovu, i potencijalno 28. jun kada se obeležava Vidovdan.

Dodaje se da nekoliko nacionalističkih organizacija sa različitim nivoima ksenofobije usmerava napore protiv američkih državljana i drugih stranaca.

Konstatuje se da su antiamerički i antiNATO grafiti vidljivi širom Beograda.

"Mnogi Srbi krive Sjedinjene Države i američke državljane za NATO bombardovanje 1999. godine i za nezavisnost Kosova 2008. godine", stoji u izveštaju OSAC-a.

Beograd je procenjen i kao lokacija sa "srednjim" nivoom pretnje od političkog nasilja, uz napomenu da građanski nemiri mogu izbiti brzo i bez najave.

Savetuje se izbegavanje demonstracija, jer čak i one koje su planirane da ostanu mirne imaju potencijal da postanu nasilne.

Objašnjava se da je veliki studentski antikorupcijski pokret pokrenut nakon urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, a da su se protesti nastavili tokom cele 2025. godine.