EU poručuje da ostaje posvećena pravednom miru u Ukrajini i jačanju pritiska na Rusiju
Lideri institucija Evropske unije (EU)) poručili su da se zalažu za trajan i pravedan mir u Ukrajini, zasnovan na principima Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. Izrazili su podršku naporima usmerenim na postizanje takvog mira, kako su naveli, uz dostojanstvo i dugoročnu sigurnost.
"Poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta je temelj. Nijedna zemlja ne može anektirati svog suseda. Granice se ne mogu menjati silom. Agresor se ne može nagraditi", podvukli su u zajedničkom saopštenju povodom četvrte godišnjice početka rata predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa), predsednica Evropske komisije, Ursula fan der Lajen (von der Leyen) i predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Metsola.
"U trenutnom izazovnom međunarodnom i geopolitičkom okruženju, naglašavamo važnost održavanja transatlantske i globalne solidarnosti s Ukrajinom", poručili su čelnici tri ključne evropske institucije.
Oni su potvrdili da će EU nastaviti da pruža sveobuhvatnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenom narodu, te da Evropska unija ostaje najveći donator Ukrajine.
Lideri evropskih institucija poručili su da, nakon četiri godine rata, Rusija nije ostvarila svoje vojne ciljeve u Ukrajini.
"Budući da Rusija ne može da napreduje na bojnom polju, namerno cilja ukrajinsku civilnu i kritičnu infrastrukturu, uključujući energetsku infrastrukturu, bolnice, škole i stambene zgrade usred teške zime. Ukrajinci ostaju zadivljujući u svojoj hrabrosti, odlučnosti i otpornosti", navodi se u saopštenju koje su potpisali predsednik Evropskog saveta, predsednica Evropske komisije i predsednica Evropskog parlamenta.
U poslednje četiri godine, kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu, Evropska unija počela je sa uvođenjem sankcija Rusiji. Do sada je uvedeno 19 paketa sankcija. Međutim, ova četvrta godišnjica obeležava se uz potvrđene podele unutar EU, koje su kulminirale blokadom Mađarske poslednjeg, 20. paketa sankcija koji je EU nameravala da uvede na godišnjicu rata.
Vlada mađarskog premijera Viktor Orban, osim paketa sankcija, blokirala je i kredit od 90 milijardi evra Ukrajini koji je EU već ranije usvojila.
Bez obzira na to, Kosta, fon der Lajen i Metsola su ovim saopštenjem najavili da će prva isplata iz usvojenih 90 milijardi evra biti realizovana "što je pre moguće".
Ovih 90 milijardi evra EU je usvojila kako bi pomogla Ukrajini u hitnim budžetskim i odbrambenim potrebama, kako bi ostala snažna u suočavanju sa ruskim napadima. Šezdeset milijardi evra iz ovog paketa podrške biće potrošeno na vojne potrebe.
Od početka rata, 24. februara 2022. godine, Evropska unija je pomogla Ukrajini sa skoro 200 milijardi evra.
Evropska unija je ovim saopštenjem potvrdila odlučnost da nastavi sa pritiskom na Rusiju kako bi zaustavila agresiju i uključila se u smislene pregovore o miru. Dodali su da su odlučni da povećaju pritisak na ruski energetski i finansijski sektor i da preduzmu dodatne mere protiv takozvane "sive flote".
Podvukli su da se napori u podršci Ukrajini odnose i na period nakon okončanja rata. Evropska unija i njene države članice, kako se navodi u saopštenju, spremne su da doprinesu snažnim i kredibilnim bezbednosnim garancijama kako bi se osiguralo da Rusija nikada više ne može napasti Ukrajinu.
"Pobrinućemo se da Rusija bude odgovorna za počinjene zločine i štetu koju je prouzrokovala. Posvećeni smo operacionalizaciji Specijalnog suda za zločin agresije protiv Ukrajine i Međunarodne komisije za zahteve za Ukrajinu, oba u okviru Saveta Evrope, što je pre moguće", poručili su Kosta, fon der Lajen i Metsola, potvrđujući da budućnost Ukrajine leži u EU.