Vučić od Sorensena traži aktivnije angažovanje EU u dijalogu sa Kosovom
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, Peterom Sorensenom u Beogradu razgovarao o nastavku dijaloga uz aktivnije angažovanje EU.
"Uveren sam da je u interesu svih strana da se izbegnu potezi koji bi vodili daljoj eskalaciji i da se, uz posredovanje EU, insistira na punom sprovođenju preuzetih obaveza i očuvanju mira i stabilnosti na terenu", napisao je Vučić na Instagramu 25. februara.
Vučić u razgovoru sa evropskim izaslanikom ponovio kritike na račun saradnje Kosova, Albanije i Hrvatske u oblasti bezbednosti i odbrane, navodeći da se time "dodatno podižu tenzije i ugrožava bezbednost srpskog naroda".
Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su u martu prošle godine deklaraciju u kojoj se navodi da će tri države sarađivati na jačanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, a Vučić je ovaj dokument opisao kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije", što su zemlje potpisnice demantovale.
Vučić je "izrazio zabrinutost" i povodom zakona o strancima i vozilima, čija bi puna primena na Kosovu trebalo da počne 15. marta.
Sorenson se u Beogradu sastao i sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petrom Petkovićem koji je tom prilikom, takođe, kritikovao zakone o strancima i motornim vozilima.
Kako je saopštila Kancelarija, Petković je to nazvao "diskriminatornim propisima" koji "ugrožavaju osnovna ljudska i građanska prava" Srba na Kosovu.
Puna primena Zakona o strancima mogla bi da utiče na funkcionisanje zdravstvenih i obrazovnih institucija na Kosovu koje rade po srpskom sistemu, pošto osobe koje nemaju kosovska dokumenta moraju imati radnu dozvolu ili licencu za obavljanje delatnosti, za koju se zahtev podnosi Agenciji za zapošljavanje Kosova.
Evropska unija je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje Srbija podržava na Kosovu rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu s postignutim sporazumima i zakonima koji su na snazi na Kosovu.
Pre posete Beogradu, Sorensen je boravio u Prištini gde je nakon sastanka sa kosovskim zvaničnicima rekao da je fokus razgovora bio na unapređenju normalizacije odnosa sa Srbijom.
Premijer Kosova Albin Kurti je nakon sastanka rekao da Kosovo ostaje posvećeno normalizaciji odnosa sa Srbijom, kroz međusobno priznavanje.
RSE je kontaktirao EU sa pitanjem da li su u planu sastanci na visokom nivou između Kosova i Srbije u bliskoj budućnosti i koji su dalji koraci u ovom procesu.
U međuvremenu, ministar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Gljauk Konjufca (Glauk) obavestio je Sorensena tokom njegove posete Prištini da će to Ministarstvo voditi proces dijaloga za normalizaciju odnosa sa Srbijom, koji je započeo 2011. godine. Međutim, iz ministarstva nije precizirano da li će Konjufca biti na čelu tog procesa.
Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković izjavio je reagujući na najavu Kosova da je "pregovarač Prištine u dijalogu, bez obzira na kadrovsko rešenje, isključivo predstavnik privremene institucije samouprave u Prištini", kako vlast u Beogradu, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, označava institucije te države.
Stručnjak za politička dešavanja na Kosovu Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) rekao je za RSE da veruje da prebacivanja dijaloga na Ministarstvo spoljnih poslova označava "novi zamah" i da će u tom procesu sve zavisiti od "spremnosti na kompromise i na realizam".
Poslednjih godina Beograd i Priština održali su više rundi pregovora na nivou glavnih pregovarača, ali sastanaka na najvišem političkom nivou nije bilo od septembra 2023. godine.
Poslednja runda dijaloga na visokom nivou održala nekoliko dana pre oružanog napada u Banjskoj, kada je grupa naoružanih Srba ubila kosovskog policajca. Kosovo krivi Srbiju za napad, dok Beograd negira bilo kakvu umešanost.
Tokom decenije dijaloga, Kosovo i Srbija su postigli niz sporazuma, ali nisu svi realizovani.
Godine 2023, dve strane su postigle Sporazum o putu ka normalizaciji, poznat i kao Ohridski sporazum, ali je EU saopštila da on još nije sproveden.
Iako ovaj sporazum nije potpisan, za EU, on je obavezujući za obe strane.