Posle desetkovanja iranskog liderstva, Ali Laridžani postaje ključni igrač
Dok se Iran suočava američkim i izraelskim napadima u kojima je već ubijeno nekoliko ili možda i desetine visokih lidera, šef nacionalne bezbednosti Ali Laridžani pojavio se kao jedna od ključnih figura u preostalim strukturama moći te zemlje.
Iskusni političar čija karijera obuhvata gotovo celu istoriju Islamske Republike, ponovo se pojavio iz relativne povučenosti prošle godine i od tada ima sve istaknutiju ulogu.
Politički povratakKljučni trenutak za Laridžanijevu nedavnu situaciju bio je dvanaestodnevni rat Irana s Izraelom i SAD u junu prošle godine.
Prethodne godine, šezdesetsedmogodišnjaku je bilo zabranjeno da se kandiduje za predsednika po drugi put u tri godine.
Laridžani je, međutim, u avgustu posle sukoba imenovan na uticajnu poziciju sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, ključnog tela za kreiranje politike zemlje.
"Tokom dvanaestodnevnog rata dogodilo se nekoliko važnih događaja. Jedno od glavnih pitanja, kako su istakli zvaničnici u medijima, bila je pogrešna procena iranskih odbrambenih sposobnosti", rekao je tada za Radio Farda (Iranski servis RSE) Babak Dorbeigi, iranski politički analitičar koji živi u Londonu.
"Ipak, najkritičnije pitanje – koje ima prednost nad svim ostalima – bio je uvid da se, u vreme rata, na vrhovnog vođu (ajatolaha Alija Hamneija) ne može osloniti", rekao je Dorbeigi.
Hamnei je sada mrtav, pošto je iranska vazdušna odbrana ponovo nadvladana. Od tada je Laridžani je jedan od najglasnijih zvaničnih glasova u Iranu. Zasad je to glas prkosa – Laridžani je 2. marta izjavio da Iran "neće pregovarati".
Na tu izjavu se nadovezao agresivnim porukama na društvenim mrežama, uključujući poruke koje izgledaju kao trolovanje američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). "Tramp je izdao 'Amerika na prvom mestu' da bi prihvatio 'Izrael na prvom mestu'", napisao je u jednoj objavi na engleskom jeziku napisanoj velikim slovima.
On je 1. marta rekao da je osnovan privremeni novi liderski savet koji će upravljati zemljom dok se ne objavi ko je Hamneijev naslednik. Čine ga Alireza Arafi, koji je dugo istaknuta figura u klerikalnom establišmentu; predsednik Masud Pezeškijan; i šef pravosuđa Golamhosein Mohseni-Edžei koji je takođe predstavnik tvrde linije.
Prema iranskom ustavu, ovaj savet će voditi zemlju dok se Skupština stručnjaka od 88 članova ne okupi kako bi izabrala novog vrhovnog vođu.
"Trenutno nema jasnih znakova sistemskog kolapsa unutar Irana. Strukture za donošenje odluka su i dalje funkcionalne. Bezbednosne institucije deluju kohezivno", napisao je 3. marta Deni Citrinovič, viši istraživač za Iran na Institutu za studije nacionalne bezbednosti Univerziteta u Tel Avivu.
Rođen u IrakuLaridžani je rođen u Nadžafu, u Iraku, 1958. u porodici iranskih sveštenika. Porodica se preselila u Iran dok je bio dete i kao mladić je doživeo Islamsku Revoluciju 1979. godine.
Bio je komandant u Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), gde je služio između 1981. i 1983. godine, jednu deceniju je bio šef državne radio-televizije od 1994. godine, a bio je glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja od 2005. do 2007. godine i bio je predsednik parlamenta od 2008. do 2020. Takođe je obavljao trenutnu bezbednosnu ulogu od 2005. do 2007.
Laridžani je obavljajući visoke funkcije stekao međunarodni ugled, posebno podrškom nuklearnom sporazumu iz 2015. sa SAD i drugim svetskim silama.
Prva Trampova administracija je odustala od tog sporazuma, ali je Laridžani ostao uključen kao Hamneijev glavni savetnik za nuklearna pitanja.
Od ponovnog imenovanja za šefa Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, njegova moć i značaj su dodatno povećani. Tokom brutalnog obračuna sa demonstrantima u januaru, Vašington ga je dodao na listu sankcija.
"Laridžani je bio jedan od prvih iranskih lidera koji je pozvao na nasilje kao odgovor na legitimne zahteve iranskog naroda", navodi se u saopštenju američkog Ministarstva finansija od 15. januara.
Grupe za ljudska prava saopštile su da su iranske bezbednosne snage ubile hiljade ljudi, mada se smatra da je stvarni broj mnogo veći.
Prošlog meseca, Laridžani je posetio Oman u okviru priprema za indirektne razgovore s američkim pregovaračima koji na kraju nisu uspeli da spreče rat. Takođe je čest boravio u Moskvi poslednjih meseci, radeći na bezbednosnim vezama s Rusijom koje nisu uspele da pomognu u zaštiti Irana ni u ovom ni u prethodnom sukobu.
Tokom ovog perioda, Laridžani je izgleda opravdavao svoju reputaciju pragmatičara, navodeći da je nuklearno pitanje "rešivo" i izražavajući otvorenost za razgovore.
To je, za sada, zamenjeno oštrijim tonom.