Srbija ubrzava put do ruske nafte

Naftovod do Mađarske i povezivanje na ruski sistem "Družba" – put je kojim vlasti u Srbiji žele da dopreme rusku sirovu naftu i zaobiđu sankcije Brisela.

Prvi koraci već su preduzeti.

U toku je tender srpske državne firme "Transnafta" za izgradnju oko 100 kilometara dugog naftovoda do Mađarske, kojim bi u Srbiju stizala ruska sirova nafta.

Radovi bi, prema najavama srpskih vlasti, trebalo da počnu u jesen, a cilj je da nafta poteče do kraja 2027.

Zbog sankcija Evropske unije (EU) na uvoz ruske nafte, ova sirovina iz Rusije u Srbiju ne stiže duže od tri godine.

A sada bi to, uz Mađarsku kao partnera, moglo da se promeni.

Zajednički projekat izgradnje naftovoda sprovodi se na osnovu sporazuma Beograda i Budimpešte, dok dve države intenziviraju energetsku saradnju od početka ruske invazije na Ukrajinu.

I obe se u nabavci energenata dominantno oslanjaju na Moskvu, sa kojom njihovi lideri Aleksandar Vučić i Viktor Orban gaje bliske veze, uprkos osudama Brisela.

Ministarstvo energetike Srbije do objave teksta nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto gradi naftovod za rusku naftu.

Da li Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, može da ima posledice zbog izgradnje ovog naftovoda, iz Brisela ne odgovaraju za RSE.

Gotovo sve države EU su, od početka rata u Ukrajini, u skladu sa evropskom politikom sankcija, značajno smanjile ili potpuno obustavile uvoz ruskih energenata.

Osim Mađarske i Slovačke, koje su nastavile da uvoze iste ili veće količine ruske nafte i gasa.

One su, odlukom Brisela, obezbedile izuzeće od sankcija na rusku naftu.

Odnosno, uprkos sankcijama na uvoz cevovodom "Družba", Mađarska i Slovačka mogu da koriste ovaj sistem kako bi dopremile rusku naftu - jer su tvrdile, da kao države bez izlaska na more, nemaju alternativne pravce snabdevanja.

Zašto naftovod do Mađarske?Srpske vlasti, u opisu tendera, ističu da bi se izgradnjom tog naftovoda obezbedilo "sigurnije snabdevanje domaćih rafinerija i tržišta".

Cilj je, kako se navodi, diverzifikacija, odnosno širenje pravaca snabdevanja.

Sirova nafta iz uvoza u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF).

Početna tačka Jadranskog naftovoda je u luci Omišalj, gde tankeri nafte stižu pomorskim putem, a završava u Novom Sadu.

Ovom rutom je, zbog sankcija Brisela, Srbiji prekinuto dopremanje ruske sirove nafte u decembru 2022.

"Da li je Srbiji potreban još jedan naftovod – da, sigurno jeste. Da li je dobro imati diverzifikaciju pravaca snabdevanja – da, ali mislim da ne treba graditi naftovod ka Mađarskoj, već ka Rumuniji. Kad već gradite novu infrastrukturu, treba da imate mogućnost izbora", ocenjuje za RSE stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

Ističe da se preko crnomorske luke u Konstanci, u Rumuniji, može kupiti "nafta iz celog sveta" koja bi potom naftovodom stizala do Srbije.

"To bi verovatno bio najbolji put, najpametniji potez", dodaje on.

Jer iz Mađarske bi, prema tenderskoj dokumentaciji, stizala samo ruska nafta.

I to pod uslovom da Brisel, u skladu sa politikom sankcija, ne pokuša da Srbiji blokira uvoz.

'Družba' u prekiduU tenderskoj dokumentaciji za izgradnju naftovoda, srpska državna firma "Transnafta" navodi da Srbija želi da se poveže na "Družbu" (rus. "prijateljstvo"), koja naftom snabdeva "veći deo Evrope".

To se, međutim, znatno promenilo od februara 2022. i ruske invazije na Ukrajinu.

EU nastoji da trajno i potpuno zabrani uvoz ruske nafte, i morskim putem i naftovodima, dok je uvoz tog energenta u zemlje bloka drastično opao - sa 27 odsto u godini pre rata, na ispod tri odsto na kraju 2025.

Međutim, pokušaj Brisela da na četvrtu godišnjicu rata dodatno pooštri sankcije Kremlju, pored ostalog, i na rusku naftu, nije uspeo.

Veto na odluku su uložile Mađarska i Slovačka.

Razlog je bila upravo "Družba", čiji južni krak do ovih država prolazi preko Ukrajine.

Mađarska i Slovačka ne dobijaju rusku naftu, jer je sistem u prekidu. Kijev tvrdi da je krajem januara oštećen u ruskom napadu dronovima.

Mađarski premijer Viktor Orban je, međutim, uz nepotkrepljene tvrdnje, optužio Ukrajinu i njenog predsednika Volodimira Zelenskog da "blokiraju Družbu" i da iz političkih razloga "namerno zadržavaju" rusku naftu.

Orban ih optužuje da time "ucenjuju" Budimpeštu kako bi odobrila evropske kredite i druge odluke Brisela u korist Ukrajine.

Od Kijeva zahteva da dozvoli zajedničkom slovačko-mađarskom istražnom odboru da izađe na teren, kako bi utvrdio u kakvom je stanju "Družba".

Evropska unija je tražila od Kijeva da popravi naftovod.

Od početka ratnih dejstava, više puta je bio u prekidu, jer je bio meta napada.

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević ocenjuje za RSE da se "Družba", kao veliki infrastrukturni sistem, nalazi u centru pažnje energetske politike EU, ali da su od rata u Ukrajini i evropskih sankcija ulaganja u održavanje ovog sistema smanjena.

"Političke okolnosti u vezi sa ovim naftovodom su neizvesne do te mere da je teško zamisliti investicije koje bi osigurale njegovo pouzdano funkcionisanje", dodaje on.

Beograd i Budimpešta zajedno do ruskih energenataSrbija i Mađarska su izgradnju zajedničkog naftovoda dogovorile u oktobru 2022.

Izgradnja je, međutim, ubrzana tek tri godine kasnije – raspisivanjem tendera krajem 2025.

Ministarka energetike Dubravka Đedović kaže da je obezbeđena sva tehnička dokumentacija i neophodne dozvole.

Ubrzavanja izgradnje naftovoda poklapa se sa težnjama mađarskog energetskog giganta MOL-a da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS), koja je duže od godinu dana pod američkim sankcijama zbog većinski ruskog vlasništva.

Sankcijama, koje su uvedene kako bi se Moskva onemogućila da prihode ruskih energetskih kompanija koristi za finansiranje rata u Ukrajini, otežano je poslovanje NIS-a.

Pored ostalog, dotok sirove nafte preko Jadranskog naftovoda je jedno vreme bio u prekidu, što je ugrozilo rad jedine srpske rafinerije nafte u Pančevu.

MOL se sa ruskim vlasnikom Gaspromnjeftom dogovorio o kupovini NIS-a, a sad se čeka odobrenje Vašingtona za zaključenje te transakcije.

NIS bi, potom, mogao da bude skinut sa američke "crne liste".

Paralelno, teku pregovori Budimpešte i Beograda oko preuzimanja naftne industrije.

Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je ocenio da bi bilo dobro da MOL uspe da kupi NIS kako bi Slovačka, Mađarska i Srbija, odnosno njihova naftna tržišta, mogla da "koordinisano funkcionišu".

Smatra da bi time postali "otporniji na političke ucene iz Ukrajine", dok Budimpešta poslednjih meseci vodi izrazitu antiukrajinsku kampanju.

Iako bi izlaskom Rusije iz NIS-a, bila smanjena zavisnost Beograda od Moskve, ova bi država priključenjem Srbije na "Družbu" ostala "igrač" u naftnom sektoru.

Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević ističe da "prisustvo Rusije na evropskom energetskom tržištu, aktivno ili latentno, vrši ogroman uticaj na energetsku politiku evropskih zemalja".

Tender privremeno zaustavljenPrve "prepreke" ka povezivanju Srbije na "Družbu" već su se pojavile.

Ali, ne na međunarodnom planu.

Tender za radove na izgradnji naftovoda, raspisan krajem decembra 2025, privremeno je obustavljen, jer je neka od zainteresovanih firmi 20. februara podnela zahtev o zaštiti prava.

To bi, u praksi, značilo da se žalila na neki od uslova konkursa.

Zakon o javnim nabavkama omogućuje zainteresovanim firmama da podnesu ovaj zahtev, ako smatraju da mogu biti oštećene.

Dok se ne odluči o zahtevu, tender se ne može nastaviti.

Pošto je proces, po zakonu, tajan, nije poznato ko se i zašto žalio. To će biti poznato kad se odluči o žalbi.

Osim opisa da je tender za radove "suspendovan", drugih detalja o ovome nema na portalu javnih nabavki.

"Transnafta" na pitanja o tenderu do objave teksta nije odgovorila za RSE.

Koliko košta naftovod do Mađarske?U ovom momentu nije poznato ni koliko će tačno koštati naftovod.

Cena izgradnje naftovoda do Mađarske nije objavljena na portalu javnih nabavki.

Ranije procene su bile da bi Srbija za to trebalo da izdvoji više od 150 miliona evra.

U budžetu Srbije za 2026. ostavljen je prostor državi da bude garant "Transnafti" - da se kod banaka zaduži 150 miliona evra kako bi izgradila naftovod do Mađarske.

Kako će nafta iz Mađarske dolaziti do Srbije?Prema podacima tendera, naznačeno da se naftovod gradi za povezivanje na sistem "Družba", odnosno za transport nafte tipa REB – Russian Export Blend.

Početna tačka naftovoda u Srbiji je u blizini graničnog prelaza Horgoš sa Mađarskom.

Naftovod, dug 113 kilometara, prolaziće kroz vojvođanske opštine Kanjižu, Sentu, Adu, Bečej, Žabalj.

Krajnja tačka biće terminal "Transnafte" u Novom Sadu.

Tenderska dokumentacija pokazuje da je maksimalna količina sirove nafte koju Mađarska može da isporuči Srbiji 5,5 miliona tona godišnje.

To, kako se ističe, zadovoljava maksimalni kapacitet prerade nafte rafinerije u Pančevu.

Kapacitet prerade te rafinerije je 4,8 miliona tona godišnje.

"Ta rafinerija je velika, modernizovana, proširena, dovoljna da snabdeva, ne samo Srbiju, već i za izvoz za okolne zemlje", opisuje stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

Ističe da u vreme izgradnje, u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ona nije bila konstruisana za preradu ruske sirove nafte.

Modernizovana je nakon što je NIS 2008. godine prešao u većinsko vlasništvo ruskog Gaspromnjefta.

Prema podacima sa sajta NIS-a, u rafineriju je od tada uloženo oko 900 miliona evra.

"Ruski vlasnici su, između ostalog, radili i na tome da može da prerađuje i rusku sirovu naftu", dodaje Zdravković.

Srbija iz domaćih ležišta dobija petinu sirove nafte za preradu, dok se oko 80 odsto uvozi.

Najveća nalazišta nafte su na severu, u Vojvodini.

Do decembra 2022. godine i sankcija Brisela, u Srbiju je stizala ruska sirova nafta. Te godine je činila 47 odsto od ukupnog uvoza.

Već naredne godine uvoza ruske nafte nije bilo, a Srbija se okrenula drugim državama. Sada najveće količine ove sirovine stižu iz Kazahstana, potom Azerbejdžana i Iraka.

Među državama iz kojih Srbija uvozi naftu su i Norveška, Nigerija, Egipat, Liban.

A kad budući naftovod kod Horgoša uđe na teritoriju Mađarske, ostaje da se poveže sa tridesetak kilometara udaljenim mestom Alđo (Algyo), gde se nalazi kompleks mađarskog energetskog giganta MOL-a.

Srpske i mađarske vlasti najavljuju i mogućnost izgradnje produktovoda – za dopremanje naftnih derivata.

Za stručnjaka za energetiku Miloša Zdravkovića ovo je "opasan" signal za Srbiju.

"Produktovod je namenjen za transport derivata, a naftovod za sirovu naftu. Ako bude produktovod izgrađen, onda to znači da bismo koristili maksimalno kapacitete i derivate mađarskih (MOL-ovih) rafinerija, a da bi domaća rafinerija u Pančevu imala mnogo manji obim poslovanja", smatra on.

Kuda ide 'Družba'?"Družba" je najduži naftovod na svetu i jedan od najvećih.

Njime se nafta, trasom dugom oko 4.000 kilometara, transpoortuje od Tatarstana, republike na istoku Rusije, do Evrope.

Izgrađen je 1964. godine za vreme Hladnog rata, kako bi tadašnji Sovjetski Savez snabdevao naftom svoje saveznike u komunističkom bloku.

U vlasništvu je ruske državne kompanije Transnjeft (Transneft), koja je od marta 2022. pod sankcijama EU.

Od Rusije naftovod ide ka Belorusiji, odakle se deli na dva kraka.

Jedan ide preko Poljske do Nemačke.

Drugi krak naftu transportuje preko teritorije Ukrajine, do Češke, Slovačke i Mađarske.

Brisel je u junu 2022, zabranio kupovinu, uvoz i tranzit sirove nafte i određenih naftnih derivata, koji se iz Rusije dopremaju morskim putem u EU.

Ograničenja su stupila na snagu u decembru iste godine.

Države povezane na "Družbu" su, međutim, tada dobile privremeno izuzeće od zabrane uvoza ruske sirove nafte – zbog geografskog položaja i zavisnosti od isporuka iz Rusije.

Izuzeća su u junu 2023. prestala da važe za Poljsku i Nemačku, a za Češku u julu 2025.

Usklađujući se sa politikom Brisela, ove države postepeno su smanjivale uvoz, dok nisu potpuno "zavrnule slavine".

Mađarska i Slovačka su, međutim, nastavile sa uvozom.