Da li Vučićeve izjave o Iranu dovode u pitanje odnose sa SAD?

I prozivke Sjedinjenih Država zbog napada na Iran i želja za stratetškim dijalogom sa tom zemljom, poruke su Beograda od početka sukoba na Bliskom istoku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da nije podržao ni jednu stranu u sukobu, ali je ocenio da je reč o pokušaju preuzimanja vlasti u Iranu.

Uporedio je to sa NATO bombardovanjem Jugoslavije 1999. i smenom režima Slobodana Miloševića u Srbiji, koji je zemlju odveo u međunarodnu izolaciju.

Po njegovoj oceni i tada je bio cilj promena režima u Srbiji i sticanje nezavisnosti Kosova.

Stejt department nije do objavljivanja ovog teksta odgovorio na upit RSE za komentar tih navoda predsednika Srbije.

A Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) smatra da su u ovom trenutku pozicije Beograda i Vašingtona dosta udaljene.

"Nema nekog procesa koji bi mogao da ih prbiliži, to svakako nije ni Kosovo, nije Bosna, ništa od onoga što se dešava u regionu", kaže.

On primećuje da su "američki interesi očigledno negde drugde."

"Možda bi jednom Beograd mogao malo da sačeka i da isprati politiku Evropske unije", dodaje Savković.

Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susednim zalivskim državama.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je da je naredio napad u cilju sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje.

Takođe je kao ciljeve naveo obustavljanje programa balističkih projektila i okončanje nasilja nad antivladinim demonstrantima, od kojih su hiljade ubijene u brutalnom gušenju protesta u proteklim sedmicama.

U američko-izraleskim napadima na iransko vojno i političko vođstvo ubijen je i vrhovni vođa Ali Hamnei i mnogi drugi bezbednosni, vojni i politički lideri.

Kakve je paralele Vučić povukao?Na početku američko-izraelske akcije na Iran, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da se sve sprovodi "kao što je bilo u Srbiji".

"Lagali su nas sve vreme da je reč o nekoj humanitarnoj katastrofi", rekao je Vučić 28. februara za televiziju Informer.

On je tada naveo da je suština NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. bila u smeni režima u Beogradu i sticanju nezavisnosti Kosova od Srbije, kao što je sada, kako tvrdi, preuzimanje vlasti u Iranu i okretanje te zemlje zapadnim vrednostima.

"Ići će se na rušenje Hamneija u potpunosti i zatim uspostavljanje ekonomske računice koja će ići u prilog najmoćnijoj sili sveta. Time Tramp ostvaruje svoje ciljeve", naveo je Vučić.

Marko Savković iz ISAC fonda kaže da to zvuči kao "izjava za unutrašnju upotrebu."

"Naši ljudi su osetljivi i uvek kada je reč o vazdušnoj kampanji protiv bilo koje zemlje ta poređenja sa 1999. su neminovna", naveo je.

NATO intervencija na Jugoslaviju pokrenuta je nakon progona i zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu, koji su dokazani presudama vojnom i političkom vrhu Srbije pred Međunarodnim sudom u Hagu.

Srpska vojska i policija su se nakon NATO bombardovanja povukle sa Kosova koje je 2008. proglasilo nezavisnost. Beograd je do danas ne priznaje.

Režim Slobodana Miloševića oboren je nakon masovnih demonstracija građana 5. oktobra 2000. godine.

Navodeći da je Srbija kao mala zemlja uvek predmet trgovine i da bi "uvek bilo onako kako Amerikanci kažu", Vučić je dodao "nama ostaje da sa Amerikancima krenemo u strateški dijalog, da donosimo važne odluke u odnosima sa njima."

Savković ipak ne veruje da će ove Vučićeve ocene dodatno zakomplikovati ionako komplikovane odnose Srbije i SAD.

"Ja u ovom trenutku, za razliku od rukovodstva u Republici Srpskoj (bh entitet), ne vidim da Beograd ima jasan kanal ka Vašingotnu", ocenio je.

Američki državni sekretar Marko (Marco) Rubio najavio je u avgustu održavanje zajedničkog strateškog dijaloga sa Srbijom kasnije tokom 2025, ali do toga još nije došlo.

Vučić je nedavno priznao da odnosi sa Trampovom administracijom ne idu kako se Beograd nadao, a američki predsednik nije pozvao Srbiju u Odbor za mir u Gazi.

Odnosi Srbije sa IranomZvanični Beograd održava prijateljske odnose sa Iranom i drugim zemljama obuhvaćenim sukobima na Bliskom istoku, pre svega sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

"Srbija je uvek protiv bilo kakvog napada na civilne ciljeve bez obzira sa čije strane dolaze i bez obzira ko je žrtva", poručio je 5. marta šef diplomatije Marko Đurić.

On je prethodno osudio napade Irana na suverenitet i teritorijalni integritet zemalja Zaliva - Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina, Kuvajta i Saudijske Arabije.

U telefonskim razgovorima sa šefovima diolomatija tih zemalja naveo je da takvi napadi podrivaju regionalnu stabilnost i ugrožavaju međunarodnu bezbednost.

Kako je objasnio u medijskim gostovanjima, Srbija mora principijelno da stane uz partnere ne ulazeći u analizu šireg konflikta.

A jedan od partnera Beogradu je i Iran, koji je godinama pod međunarodnim sankcijama zbog razvijanja nuklearnog programa.

"U Beogradu se nije ulazilo mnogo u prirodu režima u Iranu", kaže Savković.

Srbija se više puta nije usklađivala sa odlukama Evropske unije o restriktivnim merama protiv Irana, kako zbog nuklearnih aktivnosti, tako i zbog kršenja ljudskih prava.

Poslednji put nije se uskladila sa sankcijama EU iz januara koje su se odnosile na situaciju u Iranu u vreme masovnih antivladinih protesta.

Sankcije su se odnosile i na iransku vojnu podršku ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora.

"Mislim da je Kosovo skoro isključivi razlog. Ne vidim nijedan drugi", kaže Savković za odbijanje Beograda da podrži sankcije Iranu.

Iran podržava Srbiju u protivljenju nezavisnosti Kosova.

Za razliku od političke, ekonomska saradnja je skromna, pa je trgovinska razmena u 2005 iznosila 55,4 miliona američkih dolara.

Do skoro 'Trampe, Srbine', sada podrška IranuIzvođenje napada na Iran prati i promena retorike u provladinim tablodima, ranije naklonjenim američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Dok su ranije bilbordima proslavljali Trampovu pobedu, sada objavljuju naslove poput "Pada Donald Tramp?!", "Krah američkih planova", "Zversko bombardovanje u toku, Amerika i Izrael bez milosti spaljuju sve".

"Iako tabloidi i te kako oblikuju pogled na svet jednog dela građana, mislim da je njihov značaj za određivanje pravaca politike vrlo, vrlo ograničen", smatra Savković.

Proemenu tona prati i lider ultradesne Srpske radikalne stranke i haški osuđenik za ratne zločine Vojislav Šešelj.

Dok je prethodnih godina nosio majicu sa likom Donalda Trampa, sada se upisao u knjigu žalosti povodom ubistva Hamneija.