Tužioci povučeni, slučajevi 'nadstrešnica' i zaplena pet tona droge 'na čekanju'?

Usporavanje istraga i prolongiranje krivičnih postupaka.

Ovo će, prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, biti posledice odluke da četvoro tužilaca ne nastavi svoj rad u tom tužilaštvu.

Reč je o tužiocima koji su, pored ostalog, bili angažovani na ispitivanju moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, te istrazi u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca u centralnoj Srbiji.

U prvom slučaju osumnjičeni su bivši ministri iz redova članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), a u drugom članovi te stranke.

Iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da je povlačenje tužilaca "jedan od najozbiljnijih institucionalnih udara na efikasnost rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u poslednjih nekoliko meseci".

"U ovim ali i svim drugim predmetima u kojima su postupali javni tužioci koji nisu upućeni (reizabrani, prim.nov) neminovno će doći do ozbiljnih zastoja u istražnom postupku ili do odlaganja suđenja", ističu.

Odluku da četvoro tužilaca ne nastavi rad u TOK-u doneo je Visoki savet tužilaštva.

Za njihov reizbor bilo je potrebno da pozitivno glasa osam od 11 članova tog tela.

Protiv su glasali ministar pravde Nenad Vujić i pravnik Vladimir Simić, kojeg je na to mesto izabrala vladajuća većina u Skupština Srbije. Dvojica tužilaca bili su uzdržani, što je takođe uticalo na ishod glasanja.

Jedan od njih uzdržanih, tužilac Predrag Milovanović, nije želeo za RSE da govori o razlozima takvog glasanja.

Na pitanja RSE nisu odgovorili ni iz Ministarstva prave i Visokog saveta tužilaštva.

Povlačenjem četvoro od 11 tužilaca koji su privremeno radili u TOK-u, ta institucija ostaje sa 16 tužilaca.

"Namere vlasti nisu uopšte skrivene - ili da se zaustave ove istrage ili da se neki glavni pretresi uspore, a onda da se pošalje vrlo jasna poruka ostalim tužiocima da, ako previše ozbiljno shvate svoj posao, jednim potezom pera mogu da završe kao ovih četvoro ljudi", kaže za RSE Sofija Mandić iz nevladinog Centra za pravosudna istraživanja.

TOK je poslednjih meseci na meti napada državnih zvaničnika zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića za zloupotrebu položaja.

'Institucionalna opstrukcija u slučaju pada nadstrešnice'Na predmetima u Tužilaštvu za organizovani kriminal više neće raditi Aleksandar Barac i Dragoljub Miladinović.

Reč je o dva tužioca koji su bili ključni članovi tužilačkog tima koji je radio na predmetu istraživanja finansijskih tokova novca u projektu modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom.

U okviru tog projekta je rekonstruisana nadstrešnica novosadske Železničke stanice koja se nekoliko meseci kasnije obrušila.

Među osumnjičenima su dva bivša ministra iz redova SNS-a - Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća.

"Aleksandar Barac je od samog početka bio jedan od ključnih nosilaca predmeta zadužen za praćenje novčanih tokova, analizu bankarskih transakcija i proveru podizvođača i povezanosti pravnih lica angažovanih na radovima železničke stanice u Novom Sadu", istakli su iz TOK-a.

"Dragoljub Miladinović je, imajući u vidu obim i strukturu predmeta, odmah po upućivanju uključen u rad na predmetu zbog svog iskustva i specijalizovanih znanja u oblasti praćenja novčanih tokova i procesuiranja predmeta privredno-finansijskog kriminala i pranja novca", dodaju.

Iz Tužilaštva podsećaju da ova odluka Visokog saveta tužilaštva dolazi nakon što su u septembru 2025. godine direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na ovom predmetu.

"Rad na ovom predmetu nastavljen isključivo u okviru tužilačkog tima", napominju.

"Ovakvim odlukama nadležnih institucija, pa i Visokog saveta tužilaštva kao garanta samostalnosti tužilaštva i javnih tužilaca, Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal poslata je jasna poruka da se neće dozvoliti nesmetan rad na ovom predmetu i da postoji namerna institucionalna opstrukcija", dodaju.

TOK je istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge pokrenuo u avgustu 2025.

Bivši ministri i ostali osumnjičeni terete se da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara.

Pad nadstrešnice pokrenuo je masovne demonstracije u Srbiji koji traju duže od godinu dana. U fokusu protesta su sumnje da je do nesreće dovela upravo korupcija vlasti na najvišem nivou.

Zaplena pet tona droge i 'Balkanski kartel'Među onima čiji rad u TOK-u će biti prekinut je i Irena Bjeloš, tužiteljka koja je naložila akciju tokom koje je priveden lokalni funkcioner SNS u selu Konjuh kod Kruševca, na čijem imanju je pronađen kanabis.

Tada je zaplenjeno pet tona marihuane koja je stigla iz Severne Makedonije. To je bila, po rečima nadležnih, najveća količina droge otkrivena u Srbiji.

Na osnovu optužnice TOK-a, pokrenut je i sudski postupak protiv 28 članova "Balkanskog kartela", optuženih za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike. Među optuženima je i Mladen Papović, bivši direktor Javnog gradskog saobraćajnog prevoza u Novom Sadu, koji je uhapšen krajem novembra 2024. godine.

Irena Bejloš bila je angažovana i u tom predmetu.

Iz TOK-a navode da je "posebno zabrinjavajuća činjenica" i to što ostaju bez tužioca Aleksandra Isailovića s obzirom na to da je bio jedini koji je radio na predmetima koji se odnose na borbu protiv terorizma i finansiranja terorizma.

Posledica izmena pravosudnih zakonaIz Tužilaštva ističu da je "poražavajuće što tokom rasprave na sednici Visokog saveta tužilaca nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost, rezultate rada ili profesionalni integritet" tužilaca koji nisu dobili dovoljno glasova.

Napominju i da Tužilaštvo nema pravne mehanizme kojima bi moglo da ospori ili preispita ovakvu odluku Saveta.

To što se o sudbini ovih tužilaca odlučivalo na sednici Saveta, posledica je nedavno usvojenih izmena seta pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće SNS Uglješe Mrdića.

Prema dotadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer odluku o njihovom upućivanju donosi Visoki savet tužilaca, a ne kao pre Vrhovni javni tužilac.

Izmene pravosudnih zakona oštro su krikovali Evropska unija (EU), ali i deo stručne javnosti opisući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva.

U TOK-u bi trebalo da radi 25 tužilaca. I pre ove odluke bilo ih je manje, a nakon glasanja članova Saveta u TOK-u je ostalo devet nepopunjenih mesta.

Sofija Mandić iz CEPRIS-a objašnjava da se ova mesta mogu popuniti i putem konkursa.

"A drugi način je da se na nekoj narednoj sednici ponovo otvori pitanje upućivanja. Bilo bi dosta čudno da se ovi ljudi koji nisu upućeni, sada ponovo upute, ali ne isključujem ni tu mogućnost", kaže.

Napominje i da i dalje nisu završeni izbori za Savet, a čiji ishod "tesno vezan" za sudbinu budućeg sastava TOK-a.

Istraga navoda o pritiscima na tužiocePonovljeni izbori za Visoki savet tužilaštva održani su 25. februara, kada su sa tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koja su podržala izmene pravosudnih zakona.

Ipak, taj rezultat nije konačan pošto su na izbore uloženi prigovori, te se čeka odluka Ustavnog suda da li će na nekim mestima biti još jednom ponovljeni.

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je da joj je potvrđeno da su, uoči izbora, pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) na kojem je traženo da glasaju za određene kandidate.

Iz BIA nisu odgovorili na upit RSE, a Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 3. marta da ispituje ove navode.