Razlozi za raskol između Osmani i Kurtija
Izreka "nešto se dogodilo, a ostalo je istorija" ne važi za dešavanja poslednjih dana na Kosovu.
Iako se nedeljama šuškalo da predsednica Vjosa Osmani nema podršku premijera Aljbina Kurtija (Albin) za drugi mandat, to se u javnosti nije odražavalo u njihovom ponašanju.
Barem sve dok Kurtijeva partija, Pokret Samoopredeljenje, 5. marta nije predstavila dva druga kandidata za predsednika, posle čega je Osmani sledećeg dana izdala ukaz o raspuštanju Skupštine Kosova.
Novi predsednik nije izabran zbog nedostatka kvoruma, dok je Samoopredeljenje saopštilo da je ukaz Osmani neustavan i prosledilo slučaj Ustavnom sudu. Kao posledica, paralizovan je i ukaz i rad Skupštine sve do 31. marta.
Dotle, raste interesovanje javnosti za sve što se dogodilo i što bi moglo da se dogodi.
Zašto su se razišli Osmani i Kurti? Svi detalji možda nikada neće izaći na videlo, ali neki signali su svakako čitljivi.
Osmani je u intervjuu za televiziju Siri (Syri) u ponedeljak izjavila rekla da bi jačanje partnerstva Kosova i aktuelne američke administracije trebalo posmatrati kao uspeh, a ne kao prepreku.
Kosovo vidi SAD kao svog glavnog saveznika i njihova podrška je bila od vitalnog značaja i u proglašenju nezavisnosti i u formiranju institucija. Ipak, nije tajna da je Kurti nekoliko puta zategao odnose s američkim vlastima.
RSE je tražio komentar od kosovske vlade o tome da li su bliski odnosi Osmani sa SAD možda smetali Kurtija i šta se tačno dogodilo između njih, ali odgovor nije stigao.
Poznavalac političkih prilika Agon Malići (Maliqi) rekao je za RSE da Osmani možda nije rekla sve, s obzirom na to da je još na funkciji, ali smatra da ona duguje javnosti objašnjenje za tu izjavu.
"Istorijski gledano, (SAD) su teško gradile odnos saradnje s premijerom Kurtijem, produktivan odnosa zasnovan na poverenju. Svakako je bilo saradnje s Vladom u određenim oblastima, u odbrani, bezbednosti, ekonomiji, ali verujem da postoji izvesna sumnja u mogućnost izgradnje produktivnog partnerstva", rekao je on.
Odnosi SAD i KurtijaTokom Kurtijevog drugog mandata, američke vlasti su nekoliko puta javno navodile da Kosovo ne tretira SAD kao partnera i da određene odluke Vlade utiču na kvalitet odnosa između dve zemlje.
SAD su takođe suspendovale Strateški dijalog s Kosovom, pre nego što je on i počeo. Ta odluka je naširoko komentarisana kao signal distanciranja od Kurtija.
Sam premijer je povremeno rekao da nije u sporu s Amerikom, ali da ima razlike s Vašintonom po nekim pitanjima.
Predsednica Osmani je, s druge strane, bila pozvana i sastala se s važnim ličnostima američke administracije u Vašingtonu, i kad god bi situacija postala napeta, ona je ponavljala važnost održavanja odnosa s ključnim saveznikom.
Malići vidi potencijal da u budućnosti poslednje izjave Osmani postanu problematične u odnosima sa SAD.
"Ako oni (Amerikanci) ne pronađu nekoga u institucijama Kosova, bilo u Vladi, bilo u Predsedništvu, koga vide kao pouzdanog partnera, onda taj odnos ne može proizvesti onoliko koliko bi mogao", rekao je on.
I Visar Imeri (Ymeri), šef Instituta Musine Kokalari, pomenuo je za RSE pre nekoliko dana da su upravo odnosi Osmani sa SAD ono što Kurti doživljava kao nedostatak lojalnosti koju on zahteva.
Osmani je u intervjuu 9. marta otkrila da uopšte nije bilo komunikacije niti koordinacije s Kurtijem kada je 22. januara otišla u Davos, u Švajcarskoj, da predstavlja zemlju na osnivanju Odbora za mir – inicijative američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za okončanje sukoba širom sveta.
Prema njenim rečima, iako je Kurti bio tamo, američke vlasti su tražile od nje da učestvuje na ceremoniji osnivanja, a uprkos naporima, tim predsednice nije uspeo da unapred razgovara s premijerovim timom.
Kako će se raskol odraziti na političku scenu?Malići smatra da postoji "efekat Osmani" u porastu procenta glasova za Samoopredeljenje poslednjih godina. Prema njegovim rečima, i sama Osmani izgleda vidi Kurtija kao "dužnika" u tom smislu, zbog čega veruje da mu može oduzeti taj politički kapital i usmeriti ga negde drugde.
"To će imati efekta, neće Samoopredeljenje ostaviti bez ožiljka, jer je 2021. duh koji je stvoren, mitologija o pobedi koja je ostvarena, bila zajednička, i upravo je Osmani na neki način srušila Demokratski savez Kosova i dovela glasače DSK (Samoopredeljenju)", rekao je on.
Kurti i Osmani su 2021. godine sa zajedničkom listom osvojili više od 50 odsto glasova na parlamentarnim izborima i obezbedili najbolji rezultat koji je ostvario neki politički subjekt od proglašenja nezavisnosti Kosova.
Samoopredeljenje je 28. decembra 2025. ostvarilo još bolji rezultat, ali Malići veruje da je Osmani ponovo imala udela u tome, jer je "ona i javno priznala da je koristila predsedništvo da pomogne Kurtiju u upravljanju i pobedi na poslednjim izborima".
Prema Malićiju, vanredni izbori su neizbežni ove godine – a jedina dilema je oko datuma kada će oni biti održani.