EU upozorava da političke podjele i kriza usporavaju put BiH ka Uniji
Izvestilac za Bosnu i Hercegovinu u Evropskom parlamentu Ondrej Kolar poručio je da predstavnici Bosne i Hercegovine ne uspevaju da postignu međusobni dogovor, ostajući zapetljani i nesložni oko ključnih unutrašnjih pitanja. Prema njegovim rečima, takav pristup rizikuje da potkopa razvoj zemlje, što, između ostalog, dovodi do ozbiljnog odliva mozgova.
Na raspravi o godišnjem izveštaju o zemlji, održanoj u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), Kolar je upozorio da dominiraju pretnje secesijom, da je angažman organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka slab, te da su prisutni pritisci na medije i opšta nestabilnost.
"Zemlja, barem po mom mišljenju, nije prevazišla okvire Dejtonskog sporazuma i, nažalost, u velikoj meri se oslanja na Kancelariju visokog predstavnika, kao i na produžavanje mandata EUFOR-a. Doduše, treba reći da mnogi oštro kritikuju OHR zbog smanjenja suvereniteta zemlje", izjavio je Kolar tokom predstavljanja nacrta izveštaja.
Predsedavajući AFET-a, Dejvid Mekalister (David McAllister), podsetio je da Bosna i Hercegovina od 2024. godine ima odluku o otvaranju pristupnih pregovora, koja je uslovljena sprovođenjem neophodnih reformi.
"Nažalost, obnovljena politička kriza i kontinuirani pokušaji rukovodstva entiteta Republika Srpska da potkopaju ustavno-pravni poredak zemlje, a time i njen put ka pridruživanju, zaustavili su napredak", rekao je Mekalister.
On je naveo da je Bosna i Hercegovina dostavila reformsku agendu, doduše sa zakašnjenjem, ali je naglasio da je neophodno hitno započeti proces sprovođenja dodatnih reformi.
"Svi politički akteri trebalo bi ponovo da usmere fokus na evropske integracije, kako bi se ispunili uslovi za održavanje prve međuvladine konferencije", poručio je Mekalister.
Međuvladina konferencija je forum između Evropske unije i zemlje kandidata na kojem se otvaraju i zatvaraju pregovaračka poglavlja.
Predstavnica Evropske komisije nadležna za Bosnu i Hercegovinu podsetila je da je odluka o otvaranju pristupnih pregovora iz 2024. godine dokaz da su vrata Evropske unije otvorena za tu zemlju.
"Nažalost, u dva uzastopna godišnja izveštaja konstatovali smo zastoj u napretku", navela je Barbara Hesus Himeno (Barbara Jesus Gimeno) iz Evropske komisije. Dodala je da nadležne vlasti moraju hitno preduzeti sve potrebne korake kako bi se usvojio pregovarački okvir.
U nacrtu godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta izražava se žaljenje zbog kontinuiranih političkih podela, secesionističkih težnji i fenomena "zarobljene države", koji, decenijama nakon rata, narušavaju poverenje javnosti i podstiču odliv mozgova.
U dokumentu se odbacuje istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, kao i osporavanje utvrđenih činjenica i nezavisnosti domaćih i međunarodnih sudova, posebno od strane političkih aktera.
U nacrtu se takođe konstatuje ograničen napredak u borbi protiv, kako se navodi, široko rasprostranjene korupcije i sve izraženijih elemenata zarobljavanja države.
Vlasti Bosne i Hercegovine pozivaju se da preduzmu hitne i konkretne mere na državnom i entitetskom nivou, kao i da ojačaju saradnju između institucija za borbu protiv korupcije, policije i tužilaštva.
Takođe se pozivaju da otklone sistemske nedostatke u borbi protiv organizovanog kriminala, unapređenjem operativne saradnje između organa za sprovođenje zakona na svim nivoima vlasti.
Izražava se i zabrinutost zbog zlonamernih dezinformacija i pokušaja stranog mešanja aktera iz trećih zemalja, uz poziv vlastima da preduzmu odlučne korake kako bi se tim pretnjama suprotstavile i ojačale otpornost društva.
Kasnije tokom godine, nacrt izveštaja biće usvojen u AFET-u, a potom i na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, čime će dobiti formu rezolucije.