Nova pogubljenja ukazuju na jačanje represije u Iranu tokom rata

Iran je objavio da su dva politička zatvorenika pogubljena 31. marta, dan pošto je smrtna kazna izvršena nad još dvojicom, što pokazuje da klerikalne vlasti pojačavaju obračun s opozicijom unutar zemlje.

Muškarci, identifikovani kao Babak Alipur i Puja Gobadi, optuženi su za članstvo u Mudžahedin-e Halk (MEK), prognanoj opozicionoj grupi koja želi da svrgne Islamsku Republiku i koju Teheran smatra terorističkom organizacijom.

Pogubljenja pokazuju da, uprkos američkim i izraelskim napadima koji su uništili veliki deo iranskog rukovodstva i degradirali njegove vojno-industrijske kapacitete, nema vidljivih naznaka da klerikalne vlasti gube kontrolu. U stvari, represija izgleda ponovo u porastu.

Advokat pogubljenih Babak Paknija napisao je na društvenim mrežama da satima posle pogubljenja njegova kancelarija još nije dobila presudu sa suđenja koja je zapečatila njihovu sudbinu.

"Pre nego što se kazna izvrši, neophodno je obavestiti advokate odbrane ili barem samog optuženog o njenom sadržaju. Minimalno pravo osuđenog je da može da koristi pravo na ponovno suđenje i na odlaganje pogubljenja", dodao je on.

Još trojica muškaraca su pogubljena ranije ovog meseca.

Mučenja, priznanjaMahmud Amiri-Mogadam, iranski aktivista za ljudska prava koji živi u Norveškoj, rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da su Alipur i Gobadi "držani u samici dugo vremena posle hapšenja".

"Mučeni su i od njih su iznuđena priznanja – priznanja koja, čak i po zakonima same Islamske Republike, zapravo nisu legalna", rekao je on.

MEK je u reakciji na pogubljenja naveo da "to odražava strah režima od naroda i njihovu podršku jedinicama otpora. Ovo krvoproliće će zauvek zapečatiti sramotni kraj režima".

MEK je za dvojicu muškaraca naveo da su "herojski" članovi, ali njihova povezanost s tom organizacijom nije mogla biti nezavisno potvrđena.

Još dvojica optuženih u istom slučaju, Vahid Bani-Amirijan i Abolhasan Montazer, mogli bi se suočiti s istom kaznom.

"Glavna pretnja Islamskoj Republici – ono što zaista ugrožava njen opstanak – jeste iranski narod i narodni protesti. Cilj tih pogubljenja je da se ulije strah među stanovništvo", rekao je Amiri-Mogadam.

Iran su u januaru zahvatili masovni protesti koje su snage bezbednosti brutalno ugušile. HRANA, organizacija za praćenje ljudskih prava iz SAD, saopštila je da je potvrdila skoro 7.000 smrtnih slučajeva tokom obračuna s demonstrantima u januaru i još mnogo hapšenja. Ona navodi da su 1.574 civila poginula otkako su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran 28. februara.

Pre nego što su napadi počeli, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je na društvenim mrežama napisao da je "pomoć na putu" za iranske demonstrante i rekao da bi promena režima u Iranu bila "najbolja stvar koja bi mogla da se desi".

Međutim, nedavne izjave američkih zvaničnika nisu navele promenu režima kao cilj kampanje, mada je ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) 31. marta rekao novinarima u Vašingtonu da je "došlo do promene režima" i da je "primarni" fokus sada na tome da se Iran natera da sklopi dogovor.

'Sukobi' u zatvoruIranski državni mediji su izvestili o povećanom broju ljudi uhapšenih zbog toga što su "špijuni" i "plaćenici".

Šef policije Ahmadreza Radan rekao je, kako su preneli mediji, da su stotine uhapšene po raznim optužbama koje se odnose na rat. To takođe pokreće pitanje uslova u zatvorima.

"Pristup čak i osnovnim potrepštinama je izuzetno ograničen. Uslovi ishrane su već bili veoma loši pre rata, ali od početka rata postali su mnogo gori", rekao je 31. marta za Radio Farda Reza Junesi, čiji je otac u ozloglašenom teheranskom zatvoru Evin.

"Pored toga, eksplozije u Teheranu – od kojih su se neke dogodile blizu Evina – imale su teške psihološke posledice na zatvorenike. Strah i anksioznost dominiraju zatvorskom atmosferom u ovim ratnim uslovima", dodao je on.

Junesijev brat i otac su zatvoreni u različitim zatvorima, a obojica su optuženi za članstvo u MEK-u.

Junesi, koji sada živi u Švedskoj, takođe je opisao nerede u iranskom zatvoru Gezel Hesar, gde je zatvoren njegov brat. Incident se dogodio 30. marta kada su dva zatvorenika tamo, Mohamed Tagavi Sangdehi i Akbar Danešvarkar, odvedena na pogubljenje.

"Drugi zatvorenici su pružali otpor i došlo je do sukoba", rekao je on, dodajući da je oko 20 zatvorenika odvedeno i "najverovatnije prebačeno u samice, ali ne znamo tačno gde se nalaze".

Pogubljenja četvorice muškaraca, 30. i 31. marta, usledila su posle pogubljenja trojice muškaraca 19. marta. Ta trojica su uhapšena tokom januarskih protesta, dok su oni koji su poslednji put pogubljeni bili u zatvoru od 2024. godine.

Amiri-Mogadam, koji predvodi grupu pod nazivom "Iranska ljudska prava", rekao je da klerikalne vlasti u zemlji koriste rat kao pokriće za pogubljenja.

"U senci rata, politička cena ovih pogubljenja je mnogo niža. Normalno, ako bi demonstrant ili politički zatvorenik bio pogubljen, Islamska Republika bi se suočila s mnogo oštrijim reakcijama međunarodne zajednice... Ali sada je pažnja usmerena na rat", rekao je on.

Panel eksperata UN 30. marta je izdao saopštenje u kojem je izrazio "duboku zabrinutost" zbog pogubljenja izvršenih tog dana, kao i zbog onih početkom marta. U saopštenju se takođe osuđuje vojna akcija SAD i Izraela, i navodi da je "narod Irana napadnut spolja i iznutra".

U saopštenju se takođe navodi da su iranske vlasti uvele blokadu interneta u zemlji koji sada traje 32 dana, "odsecajući ljude od informacija i nanoseći ozbiljnu ekonomsku štetu".