Рече ми један чоек из ОЕБС-а
Постоји реалан ризик да после „транзиције” ДПС који би био очишћен од Милових лојалиста буде легитимна опција за владајућу коалицију у којој не би било ДФ-а и српског фактора.
Колико год битно било за Црну Гору и Србе у целини да транзиција власти и одлазак Мила Ђукановића у политичку пензију прође мирно, значајно је и каква ће бити постмиловска Црна Гора. Прво се сматрало да ће главни проблем за формирање нове владе бити између три коалиционе листе које имају већину у скупштини. Но, Здравко Кривокапић, Алекса Бечић и Дритан Абазовић су се одмах договорили и направили коалициони договор с принципима који искључују кључну снагу опозиције – Демократски фронт.
Главни проблем је настао унутар најјаче коалиције За будућност Црне Горе. Проблем је у томе како ће митрополит Амфилохије и његов протеже Кривокапић објаснити представницима српских странака и оних који су под влашћу Мила Ђукановића претрпели и хапшења и прогоне да нису добродошли у влади. Дошло је, наравно, до великих тензија на релацији митрополит и Кривокапић, с једне, и лидери ДФ, с друге стране. Испало је да Срби и они који су добили највише гласова и који су били кичма отпора Миловом режиму не могу у владу.
Зашто би Кривокапић, који слуша митрополита у свему, подржао став „мултикулти” Дритана да Србима нема места у влади? Формално оправдање је да се против лидера ДФ-а водио монтирани процес у којем су осуђени од Ђукановићевог судства јер су „учествовали у пучу”. Наравно да Абазовићу пре избора нису сметали ти и такви лидери ДФ-а и то што су осуђени за учешће у измишљеном пучу. Исто тако, неко ко је једва прошао цензус по природи ствари не може условљавати оне који су добили многоструко више гласова (22.000 према 133.000). Посебна је прича како је од неког ко је добио двадесетак хиљада гласова направљена нова нада Балкана.
Одговор на горе постављено питање није у моћи млађаног Абазовића, већ на ономе ко стоји иза њега. У прву руку то је моћ богатих породица, а иза њих и моћ странаца који очигледно у Абазовићу имају портпарола. На питање људи из Демократског фронта зашто њихови лидери немају место у влади или пак могу добити само небитна министарства, по казивању упућених, митрополит Амфилохије је рекао: „Рече ми један чоек из ОЕБС-а да тако бити мора”. Исто тако су лидери ДФ-а упозорени да, ако не подрже ову владу којој је ментор митрополит, они аутоматски раде за Мила Ђукановића и против Цркве у Црној Гори. Притом је јасно да после избора митрополит више није само црквени великодостојник, већ и световни лидер Црне Горе. Мило је прошлост, а Амфилохије је садашњост Црне Горе. Тако смо и „читали” састанак митрополита и председника Србије – као сусрет два политичка лидера.
Избор лидера ДФ-а је тежак – ако одбију, па и минорно учешће у новој власти, биће проглашени за тројанце Мила Ђукановића, што им у овом моменту не би опростило њихово бирачко тело. С друге стране, ако прихвате да као најјачи политички фактор играју периферну улогу у новој власти ризикују маргинализацију и разочарење изборне базе. Људи по природи иду за онима који имају кључне полуге власти (у Црној Гори то су полиција и „служба”) и медије. То за последицу може имати слабљење ДФ-а.
„Рече нам један чоек из опозиције” да се власт Мила Ђукановића полако растаче и да наступа борба за његово наслеђе. Пре свега је реч о његовој партији ДПС, која је од избора изгубила десетак одсто подршке грађана. Абазовић је уз помоћ „бустовања” од стране прозападних медија у Црној Гори и „региону” удвостручио подршку. Коалиција За будућност Црне Горе је негде остала на истој подршци коју је имала и на изборима.
Сад је главно питање шта ће се дешавати с ДПС-ом. Да ли ће само слабити и оставити простор другима за јачање или ће доћи до подела и стварања постмиловског ДПС-а? Очигледно је да се на поделама ради већ дуже време, па је, на пример, Душко Марковић као премијер прекинуо комуникацију с неприкосновеним Ђукановићем. Може се очекивати да ће за прекомпоновање ДПС-а бити потребно неко време – рецимо годину дана. Тада ће се знати јаснија ситуација на политичкој сцени, наравно, уз промену односа снага у владајућој коалицији.
„Рече нам један чоек” да постоји реалан ризик да после „транзиције” ДПС који би био очишћен од Милових лојалиста буде легитимна опција за владајућу коалицију у којој не би било ДФ-а и српског фактора. Тако би било могуће да, рецимо, Кривокапић с неколико посланика своје листе, уз Бечића и Абазовића, направи коалицију с реформисаним ДПС-ом и да се елиминише српски фактор из владајуће коалиције. Тако би испало да су Срби били они који су поднели највећи терет победе над антисрпским и антицрквеним режимом Мила Ђукановића, а да могу добити – једно велико ништа. То би, наравно, лоше утицало и на морал Срба у Црној Гори и на резултате референдума који треба да покаже пресек стања на терену.
Бранко Радун/Политика