Свечано обележено 80 година кошарке у Димитровграду
Димитровград је ове године обележио велики јубилеј – 80 година од оснивања локалног кошаркашког клуба који представља један од најстаријих у Србији и некадашњој Југославији. Иако град никада није имао првака државе нити освајача Купа, кошарка је најпопуларнији спорт у овом граду.
Прославу јубилеја увеличали су доскорашњи селектор репрезентације Светислав Пешић потпредседник Кошаркашког савеза Србије за финансије и маркетинг Филип Сунтурлић, председник регионалног Кошаркашког савеза Источне Србије Гојко Џаковић, председник Кошаркашког савеза Бугарске и бивши НБА играч Георги Глушков, његов заменик Иван Ценов, актуелни селектор Бугарске Љубомир Минчев, као и бивши и садашњи кошаркаши свих генерација.
Наш трофејни тренер Светислав Пешић честитао је на великом јубилеју.
“Ово је заиста јединствен јубилеј, 80 година кошарке у Димитровграду. Све ово је фантастично, историја, традиција… Много је важно сетити се људи који су прошли кроз историју кошарке у овом граду и њиховог доприноса…” – рекао је између осталог Пешић.
Овом приликом, Кошаркашки савез је упутио пригодне поклоне, које су потпредседник Сунтурлић и Пешић уручили домаћинима, а нису изостали ни кошаркашки разговори са челницима Кошаркашког савеза Бугарске.
“Сам број 80, односно 80 година, значи да нешто утемељено у квалитету и да траје, да има историју и традицију које су стварали неки људи и кроз њих је дошло до неког резултата. Надам се да ће овај јубилеј бити само успутна станица и да ће Димитровград још много година славити јубилеје, бавити се кошарком и улагати у кошарку на прави начин” – поручио је потпредседник КСС за финансије и маркетинг Филип Сунтурлић.
Историја кошарке у Димитровграду почиње још током Другог светског рата, 1942. године, када су на простору данашњег Дома здравља постављени први кошеви. Прву кошаркашку лопту која је стигла у Димитровград донео је професор физичког васпитања Гетов из Софије и одмах оформио секцију, постављајући темеље спорту који ће само неколико година касније изнедрити један од пионирских клубова у Југославији. Три године касније, из кошаркашке секције Гимназије основан је клуб под називом Асен Балкански, као други клуб у Србији и четврти у Југославији, само четири дана млађи од београдске Црвене звезде.
“Тада су у Србији постојала само два кошаркашка клуба – Црвена звезда у Београду и Асен Балкански у Цариброду. Исте године Звезда је дошла код нас у госте и одиграла пријатељску утакмицу. То јасно говори колико је кошарка овде рано заживела и колико се брзо развијала и до данас је остало тако” – прича члан управе и легенда клуба Зоран Геров.
Током деценија, клуб је мењао имена – из Асена је постао Партизан, затим Свобода – да би данас поносно носио име града у којем је и настао. Без обзира на све промене и различите рангове, клуб ни у једном тренутку није престајао да ради, што је, наводи Геров, његова највећа победа.
– Континуирано постојимо од 1945. године. Када је било мало клубова, такмичили смо се на регионалном нивоу. Шездесетих година играли смо Српску лигу, а касније, услед недостатка услова, играли и ниже рангове. Од 2007. године смо поново стабилни у Првој српској лиги. Добијањем нове спортске хале 2012. године створени су заиста одлични услови. То је један од најлепших објеката ове величине у Србији и шире – каже Геров.
У центру пажње била је и прича Небојше Поповића, једног од пионира југословенске кошарке, који је своје сећање на прву утакмицу Црвене звезде у Цариброду, коју је тада предводио, оставио као драгоцен документ историје овог спорта. Његове речи, прочитане пред публиком, поново су пробудиле слику времена у којем је кошарка била више од игре. Поповић је записао како су играчи Звезде у пролеће 1945. године путовали до Цариброда у теретним вагонима, у „коњским колима железнице“, два дана преко рањеног Балкана. Уморни, али усхићени, допутовали су у малу варош која их је, упркос ратним последицама, дочекала као шампионе.
“На станици више од 500 људи, школски оркестар, осмеси… Нестао је умор, као да смо у Париз стигли, а не у мали Цариброд. Звезда је победила у тој пријатељској утакмици уз велики напор. Два-три играча Цариброда могли су одмах у састав Звезде. Након меча, домаћини су госте сместили по кућама својих играча — трпеза богата колико је време дозвољавало, музика и песма на улицама и игралишту. Причали смо о томе данима касније, на Малом Калемегдану. То је било наше прво право кошаркашко путовање у миру… и никада га нисмо заборавили” – написао је пре две деценије Поповић за монографију клуба.
Димитровград је и данас град кошарке. Осамдесет година је прошло, а кошарка је и даље срце града. Данас, неки нови клинци у дресовима КК Димитровград трче под рефлекторима дворане и додатно дају на значају овом великом јубилеју, доказујући да се кошарка у Димитровграду истински воли.