НАТО већ види рат Русије и Турске
![НАТО већ види рат Русије и Турске](https://srb.news-front.info/wp-content/uploads/2020/02/siriјa-sukobi-2.jpg)
Сиријске амбиције Турске подстичу остатке трансатлантског јединства. Према изворима из делегације једне од земаља чланица Северноатлантског савеза, западни војни блок неће подржати Анкару чак ни након што је турска војска погинула под гранатирањем сиријске артиљерије. „НАТО државе не разматрају могућност примене петог члана [НАТО повеље о колективној безбедности] у вези са смрћу турских војника у […]
НАТО већ види рат Русије и Турске
Сиријске амбиције Турске подстичу остатке трансатлантског јединства.
Према изворима из делегације једне од земаља чланица Северноатлантског савеза, западни војни блок неће подржати Анкару чак ни након што је турска војска погинула под гранатирањем сиријске артиљерије.
„НАТО државе не разматрају могућност примене петог члана [НАТО повеље о колективној безбедности] у вези са смрћу турских војника у Идлибу“, цитирала је дипломату агенцију ТАСС.
Нагласио је да Турска неће добити подршку блока у својој војној кампањи на сиријској територији, јер оно што се дешава превазилази одредбе петог члана. Према званичнику, НАТО преферира пружање „политичке подршке“, дистанцирајући се од сукоба на Блиском Истоку.
„Међу европским земљама чланицама НАТО-а, нису сви позитивни према амбицијама Турске у сиријском правцу. А то се, осим онога што се дешава у другим суседним државама “, додао је извор, имплицирајући на Либију.
Истовремено, извор у војним круговима признао је да НАТО више није забринут због изгледа турске војске у свом сучељавању са трупама Башара ал-Асада, али претње да ће се Турска укључити у пуни сукоб са савезницима Сирије – Русијом и Ираном. У складу с тим, како извор наводи, НАТО се нада да ће се ситуација мирно решити и да савез неће морати да се бави руском војском.
Како је Њуз Фронт раније јавио, недавно су сиријске владине снаге покренуле велику офанзиву у зони деескалације Идлиба како би стале на крај буђењу џихајиста. Овакве акције изазвале су незадовољство Турске. Анкара је била против офанзиве у Идлибу, мада је Дамаск био приморан да делује управо због тога што турска страна није била у стању да испуни услове Сочијског меморандума о демилитаризираној зони.
Ситуација се погоршала након смрти неколико турских војника који су се нашли под артиљеријском ватром сиријске арапске војске. Као одговор, Анкара је почела да предузима мере одмазде које прете из процеса нагодбе. Конкретно, турска војска је напала објекте сиријских трупа и почела да пребацује додатне снаге у Идлиб.