Гебелсовска стркотина Трећег Рајха звана РТЦГ
Док трају величанствени молебани и литије у Црној Гори, које свједоче о највишем степену достојанства, морала, лепршавости и доброг духа учесника молитвених протеста, паралелно имамо наказно извјештавање режимских и прорежимских медија, који су се сурвали кроз све провалије медијске антицивилизације.
Међу њима се посебно истиче државни медиј РТЦГ, којег финансирају сви грађани Црне Горе
Наиме, та државна информативна скаламерија се претворила у медијску кућу срама, ововременску реинкарнацију гебелсовске стркотине из прохујалог времена Трећег Рајха.
“Вјерујућа Црногорка” се грози и гади вјерника
У гелерији неадекватних и острашћених ликова, који као “гости” дефилују тим медијом, ТВЦГ је грађане недавно “обрадовала” појавом извјесне Ане Вукотић, коју су представили као редитељку и предсједницу Савјета за потписивање петиције “Аманет”.
Да напоменемо, Грађанска организација Аманет је иницирала доношење сатанистичког “Закона о слободи вјероисповијести”, којег је црногорски парламент усвојио ноћу, иако норме тога закона руше уставни поредак Црне Горе.
О каквој се мутној игри ради, најбоље свједочи податак да се тим законом крше Чланови: 14, 24, 46, 58, 145 и 147 Устава Црне Горе, што представља очигледни антиуставни пуч.
Дотичну госпођу је јавност прописно изрибала због изјаве: „Када говоримо о литијама и молебанима и том масовном окупљању грађана, засигурно не говоримо о интелектуалцима”, јер је таквим халуцинацијама прешла све границе укуса, логике и лијепог васпитања
Опет, реченицу коју је отпочела са: „Колико год је тзв. вјерника на улицама, пуно је више Црногораца који су незадовољни…”, није лoгички завршила на следећи начин- “који су незадовољни сатанистичким законом”, поткријепивши то фактом да је 80 одсто грађана Црне Горе против тога инкриминисаног штива.
Вукотићка је запарала уши јавности и необичном изјавом: “Не могу да прихватим да 2020. године у грађанском друштву расте број вјерника”, којој је потом додала: „И ми смо, као Црногорци, такође вјерујући свих ових година били без тих црквених објеката, па нам вјеру нико није узео.”
Ова друга мисао би се лагано могла превести у исправну логичку раван, а тада би звучала овако: “И ми смо, као малени дио Црногораца антитеиста, свих ових година били без црквених објеката, и није страшно што их нисмо имали јер нам они и не требају, службе и молитве нас не интересују, али их сматрамо нашима да би правили проблеме вјерницима, православним Србима и Црногорцима, које органски не подносимо.
А како другачије довести у логички ред ту изјаву када су Ани Вукотић, као “вјерујућој Црногорки”, гле чуда- “вјерници неспојиви с грађанским друштвом”, па пораст броја вјерника констатује с ужасом и у паници користи цинични термин “такозвани вјерници”!?
Укратко, дотична госпођа је демонстрирала да јој злоба и неваспитање надилазе интелектуалне капацитете, а што је најгоре- само такав персонаж ликова дефилује антинародним медијом РТЦГ.
Не бих вољела да се пребројавамо, у “тијесном простору”!?
Интересантна је била порука Ане Вукотић: “Просто не бих вољела да дођемо у ситуацију да и са једне и са друге стране правимо протесте па да се пребројавамо?!
Елем, док брутално вријеђа стотине хиљада људи на протестним литијама, Вукотићка “не примјећује” антицивилизацијске протесте против литија у циркуској извједби вулгарнoг башибозуке њених истомишљеника.
Да се подсјетимо, први антилитијски протест је био на Цетињу, гдје се са појавила 262 махача заставама “скупљена с коца и конопца”.
Ти ликови су се ставили изнад закона државе те-“забранили литије на Цетињу”(?!), све са скаредном поруком многобројним учесницима молитвених протеста: “Бранићемо ових дана Црну Гору од душмана”.
Можете замислити, душмана, веле, ови штакори острашћеног идеолошког подземља?!
Потом je пар стотина аморалних квазиинтелектуалних јадника и идеолошких олупина имало скупове у хотелу Хилтон у Подгорици и сали Никшићког позоришта.
Прије неки дан и у Котору, у сали Културног центра „Никола Ђурковић, гдје је један запјењени говорник сијевао копитима, те послао смјехотресну поруку јавности, овог типа: “Ако ми кренемо, биће вам тијесно”!
Биће тијесно, каже бува која се спрема да падне на међеда, да ли је то у питању?!
Џентлменска обавеза предлога видa боја с “душманима”
Јавност је примјетила да ови посрнули џентлмени нису предочили о каквом облику борбе против душмана говоре.
Наиме, с обзиром на то да себе сматрају Црногорцима, по традицији имају само двије варијанте.
Или да позову неистомишљеника на двобој у центру било којег града. Те да, по унапријед договореном правилу игре, један од учесника оде у гроб а други на петнаест година заслужене робије, по закону.
Или да предложе “душманима” часни бој на, рецимо, Крнову!? Гдје ће се на добровољној основи скупити обије стране- те свима подијелити оружје које се изабере као оружје битке.
У међувремену, далеко од поља боја, војска и полиција ће обављати свакодневне радне задатке, обезбјеђујући спокојство и мир грађанству.
Наравно, прије свега би се морала до танчина договорити правила часног боја, а све уз међународне посматраче који ће контролисати поштовање тих правила и регистровати неправилности, ако их буде.
У сваком случају “борци против душмана” имају џентлменску обавезу да појасне јавности како “мисле кренути” да би другима “тијесно било”, те грађанима предочити часни предлог за часни дуел- гдје свака батина мора имати два краја.
Дакако, уколико се уразуме и дозову памети, вјероватно те средњевјековне баханалије неће бити потребне, јер постоји чаробна ријеч у цивилизовном свијету, која се назива-референдум.
Референдум као алтернатива осионости ситне бораније
Елем, просто је неопходно умјесто вриске, дреке и пуцања из празних пушака, прочистити бирачке спискове, те расписати референдум у оквиру сваке религијске групе у Црној Гори понаособ.
Ако се као резултат јави да су православни, муслимани и римокатолици глатко одбацили скаредни закон, а што би се и десило, тада би бучни салонски “бојовници” лагано могли своје зарђале реторичке танџаре окачити о зарђали клин.
И све остало, што је спорно, се такође може рефередумом ријешити.
Рецимо, може се предложити православним Србима и Црногорцима да се на њему изјасне о аутокефалности и „ДПС Цркви“.
Наравно, може се тако провјерити и став јавности о режимским квазицрквама, гдје се два италијанска тима, једног којег води тендополит Мираш и другог којем је капитен адвентополит Лав, боре за душе двјеста „вјерника“, који себе поштоваоцима називају.
Нема сумње да би од резултата свих тих изјашњавања „салонским бојовницима“ сигурно позлило.
Ипак, ако „салонске бојовнике“ не интересују референдуми, то што инкриминисани закон крши бар шест Чланова Устава Црне Горе и што га не подржава 80 одсто грађана Црне Горе, тада им једино преостаје да јавности образложе разлоге жеље за сукобом, те предложе облик и правила тога сукоба, па да се све то лијепо стави на јавну расправу.
Ако се та процедура прође, све ће им жеље сигурно бити испуњене.
Неандреталски појавни ниво наказне идеологије
Можда је вријеме да се на јавну расправу стави случај када је петнаестак душманобораца напало на осамнаестогодишњег младића испред Делте, јер је то можда модел који предлажу салонски перјаници из Котора?!
О каквим се “херојима” ради, видјело се по томе што су на позив Саше Зековића, контролора рада полиције, да се сами објаве, одговорили тако што се нису живи чули.
Нема сумње да је интелигентни господин Александар Зековић ту, наизглед чудну идеју предложио да би јавности ставио до знања да неко из врха власти штити насилнике, а на врху власти је, као што знамо, шеф режима.
Опет, Зековићева порука насилницима да се јаве “ако се сматрају патриотама”, а они се нису јавили, намеће одређене закључке.
Наиме, то је свједочанство да нису патриоте, нити су храбри, а очигледно је да су: обрукали част нације и државе, у што се лажно куну, оскрнавили државне симболе које су носили док су отворено линчовали голобрадог ‘тића и, на концу, јасно је да су- укаљали образ својих часних породица.
Опскурна режисерка Вукотић сада има амнезију. Она не жели видјети да ти антилитијаши, те изобличене приказе са свих набројаних скупова, укључујући и „скуп“ петнаестак уличних антихероја који су подмукло претукли омладинца испред Делте, представљају тај неандреталски појавни ниво наказне идеологије, којој она сама припада.
Како не жели видјети очигледност, она учеснике дивних литија блати изразима из репертоара најприземније реторике, бламирајући се пред лицем јавности која схвата да дотична “не добацује” просјечни ниво културе, васпитања и интелекта.
Зато благослови Господе, наручиоце и ауторе емисије ове
Да се разумијемо, РТЦГ се већ легитимисала као информативна кућа која води погани медијски рат против православног народа Црне Горе.
Она је та, која уз прорежимске медије, доводи сумбурне ликове помућене памети- који помамном реториком бацају отровне стрелица у правцу Митрополије и православних вјерника Црне Горе.
Додуше, сви они одреда признају да су атеисти, што је интересатно, а једино се, међу њима, нашла Вукотићка да се представи као „вјерница“, мада јавност уочава да то вјернице никад видјело није.
Лако је замијетити да постоји одређена група ликова у РТЦГ која је на линији заоштравања односа према Митрополији. То смо видјели и у скаредном филму посвећеном митрополиту Амфилохију, који је изазвао буру у јавности.
Титлови, које су објављивани у тој емисији, једног ће дана бити елитни експонати у посебној просторији РТЦГ, као примјери неонацистичке антиправославне харанге непатворене домаће медијске нечисти.
Његош је за такве, који изопаченим очима гледају на свијет око себе, имао пригодан стих: “У фукаре очи од сплачине”!
Како су емисију о митрополиту радили гебелсовским жаром, стављали реалне говоре у погрешне и кварне контексте, пласирали титлове који одишу нелогичном поганштином, а сву ту нечасну работу не могу одбранити у било каквом реалном сучељавању мишљења, то је ред да се подсјетимо њихових имена.
Емисију су потписали: Славко Ђурђић, директор ТВЦГ, Александра Павићевић, уредница Првог програма, те аутори емисије- Снежана Ракоњац и Тања Шуковић, као и монтажер Лука Живковић.
Из Митрополије црногорско приморска се, тим поводом, огласио свештеник Никола Пејовић, глaвни и одговорни уредник Радио Светигоре, који је бестијалност емисије објаснио овако:
“Ова емисија нам је открила шта се скрива иза Закона, које су његове намјере и шта је коначан циљ. Чудили смо се зашто у емисијама не зовете никог од предлагача да образложи и брани правне аспекте овог Закона и зашто бјежите од таквих садржаја?
Али довољно је одвојити пола сата, одгледати документарац и само ће се касти. Зато благослови Господе, наручиоце и ауторе ове емисије, и ја их благосиљам и не кунем.”
Отац Никола је томе додао: “Сви се питамо откуда оволики народ на улицима. Шта се то десило? Шта се пробудило у људима? Одакле одједном таква слобода, таква храброст и такво достојанство? Ко их је позвао, сабрао и збратимио?
Шта то ријеке људи бране на улицама? Земљу, грађевине, позиције или част, образ и достојанство? Ова емисија је дала одговор. Зато благослови Господе, наручиоце и ауторе ове емисије, и ја их благосиљам и не кунем.”
Концентрациони медијски логор звани РТЦГ, управник и акцијаши
Управник недостојног медијског концлогора званог РТЦГ је Божидар Шундић, у функцији генералног директора.
Његов непрофесионални антитеистички клан противправославне провинијенције сачињавају врли и видни акцијаши: Невенка Вуковић Јововић, Дарко Шуковић, Тамара Никчевић, Влатко Симуновић, Борислав Вишњић, Милица Бабић, али и Илија Шуковић, уредник портала РТЦГ .
Када се једног дана у Црној Гори отвори пожељни Музеј антиправославних медијских следбеника Трећег Рајха, сва ова имена ће мрачним сјајем сигурно блистати на почасном мјесту .
Постоје и новинари РТЦГ који су пали у немилост овог сумашедшег кружока и склоњени од очију гледалаца. Ти часни професионалци су: Љиљана Брновић, Немања Павићевић, Ирена Рашовић, Немања Живаљевић, Зоран Лековић, Невенка Бошковић Ћировић и многи други.
Јавност је уочила да Савјет РТЦГ не ради свој посао, а међу тим јадним пожмирепима једино се чује часни дисонантни глас госпође Бојане Јокић
Наиме, Јокићка је, као члан Савјета, током договорене посјете РТЦГ доживјела невиђене непријатности и унижења од: Славка Ђурђића, директора ТВЦГ, Александре Павићевић, уреднице првог програма и Борислава Вишњића, уредник информативног програма.
Просто је невјероватно да је ова тројка, која унеређује ТВЦГ кроз неонацистичку пропагандну уређивачку политику, саопштила Бојани Јокић да “није пожељна”, те да “не може ући у деск и редакцију”, све под изговором да би, гле чуда, њено присуство било “вршење притиска не новинаре”?!
Очито је да је овај недостојни клан био у паничном страху да ће Бојана својим присуством пореметити шовинистичке концепте те, могуће, утицати на неопходни почетак пожељне денацификације главног државног медија.
Вјероватно јој због тога и није дозвољен приступ у дио јазбина медијског неонацизма РТЦГ, и то оног сектора који покрива Славко Ђурђић..
Човјеколике твари као лице државе и медија
Кроз РТЦГ и прорежимске медије нам се сваког дана представљају човјеколике твари какве планета није рађала, који су морални отпаци и дно дна интелекта.
Државни медијски перјаници огубаних пера су се претворили у меркантилне блаворе испуњене злобом и мржњом, те личе на страшила трагично изгубљена у времену и простору.
Ови недостојни медији, чији су руководиоци већ приковани на стуб срама од стране јавности, имају само један проблем-како 80 одсто грађана који су против антиуставног пуча убиједити да одустану од противљења сатанизму?!
То им никако не успијева, јер народ у њима види црну рупу медијског свемира Црне Горе, која је коначни продукт разбојничког система насталог на развалинама епохе социјализма.
Напротив те медијске црне рупе је блистава супернова на небу Црне Горе, у виду величанственог покрета православног народа који се, кроз молебане и литије, господски представља читавој планети.
У констелацији таквих односа, да се разумијемо, свако има право на избор и слободу избора, а “слобода није крилатица рекламног паноа”, што би рекао Џони.
Војин Грубач/ИН4С