У одлуци да држављани Србије не могу ући у Црну Гору вероватно се мање ради о заштити од коронавируса, а више о спору око СПЦ
У одлуци да држављани Србије не могу ући у Црну Гору вероватно се мање ради о заштити од короне, а више о спору око СПЦ, оцењује немачки Зидојче цајтунг. Лист наводи да је вирус короне до сада мање погодио југоисточну Европу него неке друге делове Европе, између осталог и зато што је више земаља тог […]
У одлуци да држављани Србије не могу ући у Црну Гору вероватно се мање ради о заштити од короне, а више о спору око СПЦ, оцењује немачки Зидојче цајтунг.
Лист наводи да је вирус короне до сада мање погодио југоисточну Европу него неке друге делове Европе, између осталог и зато што је више земаља тог региона рано увело рестриктивне мере и затворило границе али сада, како се додаје, ублажавање тих мера доводи до сукоба.
Уз подсећање да је „Влада Црне Горе одлучила да 1. јуна поново отвори границе, за држављане многих европских земаља, укључујуц́и Хрватску, Албанију, Грчку и Словенију“ али да су „Србија и БиХ, која је делом српска, изричито искључене“, минхенски дневник преноси оштре реакције министра спољних послова Србије Ивице Дачића и премијерке Ане Брнабић из којих се „види огорченост, али не и намера да се узврати истом мером“.
„Да ли се селективна забрана уласка у Црну Гору заиста пре свега односи на сузбијање ширења короне? Пандемија Ковида-19 није значајније погодила Србију и БиХ него друге земље југоисточне Европе. Владе обе земље слуте да иза тога пре стоје политички разлози“ пише Зидојче цајтунг.
Лист додаје да се поновно распламсава сукоб између Црне Горе и Србије, који је током корона-кризе само привремено био сузбијен и подсећа да је од краја децембра, десетине хиљада људи у Црној Гори редовно протестовало против новог верског закона који је усвојио парламент и да су улични протести неколико пута били насилни.
„И у главном граду Србије је било нереда, на пример, када су хиљаде навијача Црвене звезде марширале према црногорској амбасади, испалиле ватромет на заставу на крову и скандирале да ’Милу лопову нец́е оставити светиње'“, преноси Зидојче цајтунг.
Лист оцењује да је „од почетка било јасно да се сукоб не односи само на цркву и некретнине“.
„Председник Србије Александар Вучић обећао је помоћ цркви која се у суседној земљи нашла у невољи и поново говорио о јединству српског народа. ђукановиц́у је то пак ојачало уверење да Српска православна црква делује као политичка организација и спроводи великосрпску политику“, пише немачки лист.
Дневник подсећа да је „након што је влада у Црној Гори због пандемије короне забранила један скуп, Српска православна црква прекинула своје протестне маршеве“ али је „средином маја, током процесије у Никшиц́у, тужилаштво ухапсило владику и неколико свештеника због кршења забране окупљања“ што је „изазвало протесте у разним градовима током којих је повређено неколико полицајаца и демонстраната“.
„Поглавар Српске православне цркве, патријарх Иринеј, на заједничкој конференцији за штампу са Вучиц́ем рекао је да влада Црне Горе очигледно хоће да уради оно што је некада радио фашистички усташки режим у Хрватској: да прогони српски народ и да уништи Српску православну цркву“, пише лист уз оцену да „таква реторика буди суморне успомене на пропаганду која је у региону подстакла ратове деведесетих“.
Наводи се такође да „неки аналитичари полазе од тога да обе стране имају интерес да одржавају сукоб, јер тако могу да скрену пажњу свог становништва од економских проблема са којима се суочавају обе земље – и који су се због короне само појачали“.
„За Црну Гору, малу државу на југоистоку Јадрана, туризам је један од најважнијих извора прихода. Одлука о поновном отварању граница вођена је надом да ц́е тај сектор оживети. Али ефекат ц́е вероватно бити умањен: Један не тако мали део страних гостију у Црној Гори обично долази из Босне и Херцеговине и Србије“, подсећа на крају угледни немачки лист, преноси ДW.
Бета