Зближавање Пекинга и Москве прави штету америчком енергетском сектору
Кина је пажњу усмерила ка Русији и пре почетка трговинског рата са Трампом, али непријатељство америчког председника је само убрзало тај тренд. Према „Форбсу“, у покушају да задовољи своју енергетску глад, Пекинг, чија је трећина увоза везана за нафту, се све више окреће Москви, размишљајући о прекиду веза са америчким компанијама. Односи САД и Кине […]
Зближавање Пекинга и Москве прави штету америчком енергетском сектору
Кина је пажњу усмерила ка Русији и пре почетка трговинског рата са Трампом, али непријатељство америчког председника је само убрзало тај тренд. Према „Форбсу“, у покушају да задовољи своју енергетску глад, Пекинг, чија је трећина увоза везана за нафту, се све више окреће Москви, размишљајући о прекиду веза са америчким компанијама.
Односи САД и Кине се погоршавају, а Русија акумулира све више предности које шкоде америчком бизнису. Према писању часописа „Форбс“ Кина се сада све више окреће Русији у покушају да задовољи своју енергетску глад, размишљајући о прекиду веза са америчким нафтним и гасним компанијама.
Како лист напомиње, око трећина кинеског увоза везана је за нафту. На тржишту постоји огромна потреба за нафтом и гасом, а Кина може да их купи од кога год пожели. Чак и пре почетка трговинског рата са Трампом, Кина се окренула ка Русији, али је Трампово непријатељство само убрзало тај тренд. Русија је расположена да изађе у сусрет само Кинезима, јер се 60 процената њеног националног буџета допуњава угљоводоницима, а нафта и гас сада чине скоро трећину њеног бруто домаћег производа.
Извоз америчке нафте у Кину је нагло пао, а руски извоз нагло порастао. Русија је 2005. године обезбедила пет одсто кинеске потрошње нафте, али тај удео значајно расте захваљујући новом споразуму о снабдевању нафтом у вредности од 270 милијарди долара, који се закључује на 25 година. На крају, Америка је као трећа била сувишна.
Међутим, иако тренутно зближавање Кине и Русије има нафтну и гасну базу, то можда неће дуго трајати. Кина је обећала да ће постати, што се тиче енергената, апсолутно независна до 2060. године. Она тврди да производи највећи број соларних панела на свету и да поседује резерве ретких земљаних материјала који се користе у производњи делова електричних батерија за аутомобиле. Поред тога, кинеска економија је много супериорнија од руске економије, јер је девет пута већа од њеног обима.
Како пише аутор чланка, сада је Кини потребно руско органско гориво, али и америчко. Са друге стране, Америци је такође потребна Кина, јер је пет процената од њене укупне спољне трговине управо трговина са том земљом. Америчке мултинационалне компаније су добро заступљене у Кини, где су и основале производњу. И Кинези су свесни чињенице да упркос свим Трамповим претњама, он не може да уништи тај однос.
Како закључује аутор чланка, амерички односи са Кином нису били тако лоши већ неколико деценија, али је пријатељство Русије и Кине јаче него икада раније. Зато, ако САД желе да се америчке компаније врате у нормалу, морају да поврате своје међународне позиције.
Спутник
Зближавање Пекинга и Москве прави штету америчком енергетском сектору