Братске везе навијача Спартака и Црвене звезде – нешто више од фудбала
То су клубови једне вере, истих боја, понављају скоро сви учесници документарног филма снимљеног уочи пријатељске утакмице у Београду 25. марта, која је за њих била грандиозан догађај, што се могло закључити по томе што је неколико хиљада навијача московског клуба допутовало у Београд.
Ово је 12. година односа између Црвене звезде и Спартака, каже навијач руског фудбалског клуба Василиј звани „Килер“, а „Паук“ додаје да су Срби еталон навијања на стадиону. „То су једни од најбољих навијача у свету. Да би се то осетило, морате бити овде, на Маракани“.
Спартак волим већ много година, каже Дејан Дмитровић, власник познатог београдског кафића „Рома“. „У бару имам на стотине сувенира Спартака. Вера, боје, успеси клуба, све се то подудара и ја мислим да је то права ствар. Моја прича дружења са Спартаком је почела пре 30 година. Мој је отац радио у Москви и ја нисам навијао само за фудбал, већ и на хокејашким утакмицама. А када је Немања Видић прешао у Спартак, послао ми је дрес. Не могу да га операм јер овде пише 'За Дејана из кафе Рома – Немања Видић'. У мом бару навијачи Спартака су увек жељени гости.“
„Први контакти навијача Спартака и Црвене звезде су вероватно били у 99. години, када је Спартак играо против Партизана. Тако смо већ почели ближе да контактирамо“, каже Рус Иван са надимком „Делија“, навијач Спартака. „Затим су нас позвали на кошаркашку утакмицу. Кренула су полако приватна путовања. Београд је леп град. Овде нас воле. Наравно да се то не ограничава фудбалом, јер само пријатељство, односи подразумевају нешто више од фудбала. И други руски клубови такође подржавају односе са српским клубовима. ЦСКА са Партизаном, рецимо. Али почело је све од нас.“
Извор: Спутњик
Руски делија описије и прву кошаркашку утакмицу на којој је присуствовао у Београду такође 99-те године и каже да је био очаран када је видео препуну салу, када је видео како се навија, па и то да сви пуше. „Тамо је одлична акустика, у перформансу учествују сви и ефекат је незабораван.“
Паук: „На кошарци у једном моменту нисам могао да чујем самог себе. Покушао сам нешто да кажем, а од звука, од акустике нисам могао ништа да чујем.“
Марко Лазаревић, навијач Црвене звезде се присећа авионске несреће у којој је погинула трећина чувеног руског ансамбла „Александров“ и тога како је препуна Комбанк арена одала пошту погинулима. А још се сећа и годишњице бомбардовања Југославије 99-те године на којој су присуствовали навијачи Спартака. „Организовали су велику акцију, закониту, усаглашену са властима. И то је било веома важно за све нас. Прошли смо од америчке амбасаде до стадиона сви заједно са заставама. Такве се ствари не заборављају, верујте.“
Никола Радочај, спортски новинар Арене Спорт је за руску телевизију испричао да су односи навијача Црвене звезде и са другим клубовима блиски, али овде је присутан и фактор православља, који, како се њему чини, игра велику улогу. „Православље повезује наша два братска народа. Тако да је та веза јача него са другим клубовима. Често видимо транспаренте подршке на утакмицама у Русији и то није само подршка навијача и клуба већ и ствари које нису повезане са фудбалом, попут транспарента 'Косово је Србија'. То показује колико су везе пријатељске и дубоке.“
Навијач Звезде и познати адвокат Горан Петронијевић каже да је фудбал у Србији можда и важнији од свих „главних“ ствари у животу. „Фудбал је феномен у Србији још од времена између два светска рата“. А подсетио је и на Путинов долазак на Маракану 2011. године и „невероватне овације“. „Никада раније ништа слично нисам ни видео ни чуо“, каже он. „Затим су почели да пишу да ће Владимир Путин сигурно постати председник Србије ако се кандидује на изборима.“
Навијање делија је у типичном балканском стилу, сматра Рус Иван. „Перформанси, певање, има нечег из италијанског стила, нечег из северног, али у целини то је сопствени балкански стил, како га ја зовем. Енергетика је невероватна, атмосфера је неверноватна.“
Паук: „А када кажу, нас и Руса 300 милона, то је просто епицентар екстазе!“
Горан Петронијевић: „Љубав се не може описати. Она се осећа у енергији између људи. Ето, то је између Срба и Руса. И као логичан резултат тога је љубав између ова два клуба, која је на срећу пример тога како клубови треба да сарађују.“