Protest novinarskih udruženja Srbije na 26. godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije

Članovi Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS) i Asocijacija nezavisnih elektronskim medija održali su 11. aprila ispred Drugog osnovnog suda u Beogradu protest podrške "Slavko Ćuruvija Fondaciji". Njima se u protestu priključio i jedan broj građana.
Fondaciju koja nosi ime novinara Slavka Ćuruvije, ubijenog 11. aprila 1999. godine, tužili su za povredu ugleda i časti trojica bivših pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti (DB), koji su prvobitno okrivljeni, a onda pravosnažno oslobođeni za ubistvo Ćuruvije u Beogradu.
Pripremno ročište u tom pravnom postupku zakazano je na isti dan kada je pre 26 godina ubijen urednik i vlasnik lista "Dnevni telegraf" Slavko Ćuruvija.
Izvršna direktorka "Slavko Ćuruvija Fondacije" Ivana Stevanović rekla je u obraćanju medijima na protestu da je pripremno ročište protiv te Fondacije zakazano za 11. april odloženo.
Ona je pozvala vlast u Srbiji "da razmisli šta radi" i "povuče ručnu", jer kako je navela, njeno postupanje "podseća na atmosferu" iz 1999. godine kada je ubijen Ćuruvija.
"Prisustvujemo ozbiljnom sužavanju prostora za javnu reč i otvorenoj represiji vlasti, koja strahovito targetira novinare", ocenila je Stevanović.
Upozorila je da ubistvo Slavka Ćuruvije kao i novinara Dade Vujasinović i Milana Pantića "visi nad glavama novinara i svim ljudima koji kritički misle od strane vlasti, što predstavlja ozbiljno zastrašivanje i pokušaj ućutkivanja".
Nakon skupa ispred Drugog osnovnog suda, članovi novinarskih udruženja su u položili vence u Svetogorskoj ulici u Beogradu, na mestu gde je 1999. ubijen Ćuruvija.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić ukazao je u obraćanju da ni 26 godina nakon ubistva Slavka Ćuruvije "niko nije osuđen za to svirepo ubistvo".
"Možemo da konstatujemo i da se na mnogo načina vraćamo u te devedesete godine. Nismo dobili pravdu na sudu, na žalost, ali smo doživeli da na današnji dan bude zakazano suđenje fondaciji koja nosi ime Slavka Ćuruvije i da nas još jednom na neki način povrede", rekao je Bodrožić.
On je istakao da se "može konstatovati da se ubistva novinara u Srbiji ne rešavaju".
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević ocenio je da se pravni sistem u Srbiji "potpuno raspada".
"Pravda je mrtva, ali istina živi. Istina je u svakom onom ko pokušava da do pravde u ovom slučaju dođe", izjavio je Rakočević.
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara koju je Vlada Srbije osnovala 2013. godine rekao je u obraćanju da je u Srbiji na delu "satanizacija novinara i medija", koja je, prema njegovim rečima "često i mnogo opasnija od one" devedesetih godina.
"Ja sam iskreno zabrinut za bezbednost novinara i za živote novinara danas u Srbiji. Nekažnjivost ovih ubistava – Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Dade Vujasinović - nije pitanje samo nekažnjivosti, nego jedne politike i jednog odnosa apsolutnog prezira prema slobodi govora, slobodi javne reči i slobode medija", ocenio je Matić.
Pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti (DB) Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić tužili su Fondaciju zbog povrede ugleda i časti, nakon saopštenja u kome je Fondacija reagovala na oslobađajuću presudu Apelacionog suda.
Sva trojica od Fondacije Slavko Ćuruvija traže odštetu od po 500.000 dinara.
Njih trojica, kao i šef DB-a u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković, prvostepeno su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije počinjeno 1999, da bi u februaru 2024. bili oslobođeni.
Fondacija Slavko Ćuruvija tada je iskazala neslaganje zbog konačne presude, kojom je ubistvo novinara, u suđenju koje je trajalo devet godina - ostalo nekažnjeno.
Ko je bio Slavko Ćuruvija?Vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo.
Suđenje za ubistvo je počelo u junu 2015. sedamnaest godina od ubistva Ćuruvije.
Slavko Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin".
Bio je kritičar vlasti tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića.

Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača.