Najveći rast u evrozoni u poslednjoj deceniji
U prvoj proceni rasta u četvrtom tromesečju evropska statistička služba Eurostat je navela da je evrozona imala rast od 0,6 odsto između oktobra i decembra.
Na nivou cele godine evrozona je 2017. imala rast od 2,5 odsto, što je najbolji rezultat od 2007. kada je BDP porastao tri odsto. Rast u evrozoni je bio veći i od američkog rasta koji je bio na 2,3 odsto.
Od 2007. evrozona je išla iz krize u krizu. Prvo je finansijski slom 2008. u SAD izazvao najveću recesiju u svetu od Drugog svetskog rata, što je potom istaklo slabost evrozone - stanje javnih finansija u mnogi članicama, naveo je Asošijetid pres.
Četiri članice evrozone - Grčka, Irska, Portugal i Kipar - morale su da dobiju pomoć evropskih partnera i Međunarodnog monetarnog fonda, dok su zauzvrat sprovele oštre budžetske rezove što je teško pogodilo te zemlje. Grčka privreda je izgubila oko četvrtinu svog BDP-a, dok su nezaposlenost i siromaštvo skočili na rekordne nivoe.
Pritisci na evro su tek nedavno splasli, a Grčka bi mogla da izađe iz programa pomoći na leto, osam godina pošto se suočila s bankrotom.
Sa smanjenjem bojazni oko raspada evrozone, i optimizam u evropskim zemljama je porastao. Pored toga, posle poraza populističkih političara 2017. na izborima u Holandiji i Francuskoj, smanjenju su strahovi od opšteg dolaska evroskeptika i populista u više evropskih zemlja, što je bilo jedno od ključnih pretnji posle pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima i referenduma za izlazak Velike Britanije iz EU.
Kombinacija više pozitivnih činilaca drži očekivanja i da će rast u ovoj godini biti na prošlogodišnjem nivou. Potencijalne smetnje bi mogla biti jačanje evra, posebno u odnosu na dolar, i smanjenje podsticaja Evropske centralne banke. Među političkim rizicima su martovski parlamentarni izbori u Italiji gde se očekuje uspeh evroskeptičkih stranaka.