Srbija: 27 incidenata i zločina iz mržnje prema LGBT
Postoji diskrepancija između zakonaskih odredbi i postupaka nadležnih državnih organa- saopšeno je na pres konferenciji u Medija centru u Beogradu na kojoj su izneti rezultati 10-omesečnog istraživanja “Podaci, a ne zvona i praporci”.
Istraživač Miloš Kovačević je rekao da žrtve nasilja nisu imale adekvatan tretman u policiji, da doživljavaju sekundarnu viktimizaciju u policijskoj stanici. Iznet je primer jedne žrtve nasilja koja je punih šest sati ispitivana u policijskoj stanici.
U polovini prijavljenih slučajeva tretman u policiji je ocenjen kao negativan, u 11 od sto kao ponižavajući I u samo 11 odsto kao podržavajući. Ni jedan slučaj nije ni policija ni tužilašptvo tretirala kao zločin iz mržnje.
Istraživači su skrenuli pažnju na neadekvatno reagovanje tužilaštva i policije. Policija ni jedan prijavljeni slučaj nije tretirala kao delo počinjeno iz mržnje. Izneti su primeri neadekvatnog odnosa prema žrtvama, jedan od najupečatljivih je da su teško povređenu lezbejku u Beogradu taksisti odbili da prevezu u bolnicu jer, kako su rekli, “ ne voze pederei lezbejke”.
Do danas ni jedna presuda nije doneta po članu 54 A koji je unet u Krivični zakonik još 2012. godine a po kome se sudovi obavezuju na strožije kazne za dela motivisana mržnjom na osnovu rase, veroispovesti, nacionalne i etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
Jasmina Kiurski, zamenica Republičkog javnog tužioca je rekla da je za primenu člana 54 A o nasilju iz mržnje nadležan sud, a ne tužilaštvo i da je nedovljna reakcija tužilaštva posledica neadekvatnog zakonskog rešenja.
Težak položaj osoba koje imaju drugačiju seksualnu orijentaciju i rodni identitet, rečeno je u Medija centru, prepoznata je i u Briselu. Nakon Roma, ta zajednica je markirana kao najugroženija u Srbiji.
Predstavnici udruženja najavili su da će pratiti sudbinu prijavljenih slučajeva nasilja, a da će jedan stići i pred Ustavni sud.