Potpisana konvencija o Kaspijskom moru

Zvaničnici pet država koje izlaze na Kaspijsko more potpisali su u Kazahstanu konvenciju kojom je definisan pravni status tog strateškog mora, ispod koga se nalaze značajne rezerve ugljovodonika.


Predstavnici Rusije, Irana, Kazahstana, Azerbejdžana i Turkmenistana potpisali su dokument kojim je Kaspijsko more dobilo pravni status kog je bilo lišeno od raspada Sovjetskog Saveza.


Domaćin ceremonije, kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev, rekao je pre potpisivanja da se radi o "istorijskom događaju".


"Možemo reći da je postizanje konsenzusa o statusu mora bilo teško i bilo je potrebno mnogo vremena, pregovori su se nizali 20 godina i bili su neophodni veliki i zajednički napori svih zainteresovanih strana", rekao je on.

 

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će konvencija imati "epohalni značaj" i pozvao na veću vojnu saradnju zemalja kaspijskog basena da bi se u tom regionu "očuvao mir".


Sporazum bi trebalo da dovede i do smanjenja tenzija u regionu, za koji se ocenjuje da sadrži skoro 50 milijardi barela nafte i skoro 300.000 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.


Prema Kremlju, sporazumom je najveći deo Kaspijskog mora potpao pod zajedničku zonu, a vodni i podvodni resursi su podeljeni izmedju pet zemalja.


Nazarbajev je naveo da se glavne tačke novog sporazuma tiču dozvola za izgradnju podvodnih gasovoda i naftovoda, kvota za ribolov za svaku zemlju i zabranu vojnog prisustva trećih zemalja u kaspijskom regionu.


"Kaspijsko more pripada samo kaspijskim državama", rekao je iranski predsednik Hasan Rohani.