Danonoćna zaštita za člana Komisije za nestale bebe

Članu Komisije za ispitivanje postupaka državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestalih beba u Srbiji Radiši Pavloviću iz Kragujevca, određena je dvadesetčetvoročasovna policijska zaštita zbog ugrožene bezbednosti.

U Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu Radiju Slobodna Evropa je potvrđeno da je danonoćna zaštita dodeljena Pavloviću, kao i objektu u kome živi, odnosno prostorijama udruženja koje vodi. Mere su preduzete nakon što je izvršena provera Pavlovićevog vozila kada je, po rečima zamenice osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu, utvrđeno:

„Sa prednjeg levog točka su delimično odvojena četiri šrafa, a na zadnjem levom točku dva šrafa. Zbog posla kojim se bavi, on je i predsednik Udruženja manjinskih akcionara Srbije – regionalni centar Kragujevac i `Radničkog otpora` u Kragujevcu ugrožena njegova i bezbednost članova njegove porodice, a sve uz činjenicu da su mu ranije upućivane pretnje ubistvom“.

Pavlović je pod policijskom zaštitom od subote 18. avgusta.

U izjavi za RSE Pavlović je rekao da je još od 2013. godine izložen pretnjama smrću, da su mu više puta bušene gume na vozilu, skidani točkovi. Dodaje da su pretnje učestale poslednjih meseci, nakon što je udruženje „Za istinu i pravdu o bebama” koje vodi, intenziviralo aktivnosti na rasvetljavanju slučajeva nestale dece i pronalaženju odgovornih pojedinaca.

U tome se, tvrdi Pavlović, "došlo do vrlo konkretnih saznanja":

“Došli smo do tragova na osnovu kojih sumnjamo da su u krađu beba umešani pojedinci iz bivšeg sistema Državne bezbednosti, nekadašnji tužioci i doktori.”

U Srbiji ne postoje zvanični podaci o broju nestalih beba, ali roditelji tvrde da ih je nestalo oko deset hiljada. Od 2002. godine podneto je skoro dve hiljade krivičnih prijava, sa zahtevom za istragu o sudbini novorođenčadi. Sve su odbačene, sa obrazloženjem da su slučajevi zastareli ili da nema dovoljno elemenata za pokretanje istrage.

Zorica Jovanović iz Batočine je prvi roditelj u Srbiji, koja je uspela da pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu dokaže da joj je beba ukradena, nakon čega je po presudi tog suda država isplatila odštetu. Ni četiri godine kasnije, Srbija nije postupila po presudi iz Strazbura kojom je obavezana da donese poseban zakon koji bi bio pravni okvir za rešavanje svih slučajeva „nestalih beba“.

Decenija i po potrage za nestalim bebama