Haško tužilaštvo: Odbaciti Šešeljev zahtev za žalbu na pravosnažnu presudu

Tužilaštvo međunarodnog suda u Hagu usprotivilo se u sredu zahtevu lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da mu se omogući da uloži žalbu na pravosnažnu presudu kojom je osuđen na 10 godina zatvora zbog progona Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1992.


U odgovoru na taj Šešeljev zahtev, tužioci navode da je presuda apelacionog veća "konačna" i da statut sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, ne daje pravo stranama na "ulaganje druge žalbe", uključujući i situaciju kada je, kao u Šešeljevom slučaju, prvostepena oslobadjajuća presuda u žalbenom postupku preinačena u osuđujuću.


Tužilaštvo je naglasilo da je, po statutu suda, moguća samo revizija čitavog postupka, ako su ispunjeni određeni uslovi. Na prvostepenu oslobađajuću presudu, Šešelj, koji se branio sam, nije uložio žalbu, ali je to učinilo Tužilaštvo.


Delimično usvojivši tu žalbu, apelaciono veće Mehanizma proglasilo je Šešelja krivim za progon Hrvata iz Hrtkovaca i osudilo ga na 10 godina zatvora.


U prošlonedeljnom zahtevu, Šešelj je tvrdio da je nemogućnost ulaganja žalbe "nezamisliva situacija, pogotovo kad se radi o preinačenju oslobađajuće presude".


Osuđujuća presuda koja mu je izrečena je, po Šešelju, stoga "presedan u međunarodnoj krivičnoj praksi".


O Šešeljevom zahtevu trebalo bi da se uskoro izjasni predsednik Mehanizma Teodor Meron (Theodor), koji je predsedavao većem koje je Šešelja pravosnažno osudilo.


Prvostepenom presudom, Haški tribunal je Šešelja, 31. marta 2016, oslobodio optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Šešelj je tada bio oslobođen krivice za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti.


Delimično usvojivši žalbu tužilaca, apelaciono veće haškog Mehanizma, proglasilo je, 11. aprila ove godine, Šešelja krivim za podsticanje i počinjenje progona Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini, 1992.


Apelaciono veće konstatovalo je da je Šešelj kaznu već odslužio, jer je u pritvoru u Hagu bio od 2003. do 2014. godine. Veće je, u svim drugim aspektima, odbacilo žalbu tužilaca na prvostepenu presudu kojom je Šešelj bio oslobodjen krivice.


Šešelj je na slobodi u Srbiji od novembra 2014., kada je, odlukom raspravnog veća Haškog tribunala, bio privremeno oslobođen zbog bolesti, pre nego što mu je bila izrečena prvostepena presuda.