Kijevski patrijarh: Nećemo Rusiji davati povoda za nova uplitanja
Ova izjava patrijarha Filareta došla je pošto je sinod Vaseljenske (Carigradske) patrijaršije, na čijem čelu je bio patrijarh Vartolomej I, odlučio 11. oktobra da "ukrajinskoj Crkvi odobri autokefalnost." Sinod je, istom prilikom upozorio na važnost sprečavanja nasilja i pokušaja oduzimanja imovine.
U ekskluzivnom razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Filaret je detaljno pričao o procesu uspostavljanja potpune nezavisnosti ukrajinske crkve i budućeg statusa crkve u Ukrajini lojalne Moskvi.
Ukrajina trenutno ima tri pravoslavne denominacije: Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovskog patrijarhata, koja je ostala podređena Rusiji nakon raspada Sovjetskog Saveza; i dva odvojena entiteta - Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Kijevskog patrijarhata koju predvodi Filaret, dok je Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva pod vodstvom Mitropolita Makarija.
"Mi ćemo se truditi da imamo jednu pravoslavnu crkvu u Ukrajini i pobrinuti se da se ruska (pravoslavna) crkva ne krije pod ukrajinskim imenom dok je u suštini ruska", rekao je Filaret za Radio Slobodna Evropa 31. oktobra.
Kako je rekao, zvanično ime nezavisne crkve biće "Ukrajinska pravoslavna crkva", ali će biti poznata i kao "Kijevska patrijaršija".
Kada Carigradska patrijaršija donese zvaničnu uredbu o nezavisnosti Kijevske patrijaršije od Moskvske, Filaret kaže da "ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata neće više imati pravo da se naziva ukrajinskom pravoslavnom crkvom".
"Umesto toga, dobiće ime Ruska pravoslavna crkva u Ukrajini", rekao je Filaret.
"Vernici imaju pravo da biraju", rekao je Filaret. "Ako bilo koja parohija želi da se odvoji od Moskovskog patrijarhata i da se pridruži Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, onda dve trećine moraju glasati za tu tranziciju. Do sada nam se pridružilo više od 150 parohija", rekao je.
Najdelikatnije pitanje oko zvaničnog razdvajanja jeste pravo vlasništva nad imovinom.
Filaret ističe da neće biti nezakonitih zaplena crkvenih zgrada u Ukrajini koje su trenutno pod kontrolom crkve lojalne Moskvi, koja je pod autoritetom Ruske pravoslavne crkve.
"To je upravo ono što Moskva želi - zaplene imovine koje stvaraju osnovu za uplitanje u unutrašnje poslove Ukrajine", rekao je Filaret za RSE.
Filaret je napomenuo da je ruska vlada opravdala pripajanje ukrajinskog poluostrva Krima 2014, tvrdnjom da Moskva ima pravo i obavezu da zaštiti i "brani populaciju koja govori ruski jezik" bilo gde u svetu.
"Sada žele da stvaraju uslove (gde mogu da tvrde da su njihove aktivnosti) za zaštitu pravoslavnih vernika", rekao je Filaret. "Znajući ovo, ne želimo im dati razlog za uplitanje u naše unutrašnje poslove, te stoga neće biti prisilnog oduzimanja crkvenih zgrada."