Promovisan strip za mlade migrante
U ovom priručniku su svojim vršnjacima, umetnicima Maši Avramović i Leonu Joksimoviću, mladi migranti iz dva kolektivna centra u glavnom gradu Srbije objašnjavali kakvi su im uslovi života, koje potrebe imaju i šta im nedostaje.
Strip nije namenjen samo izbeglicama, već i građanima Srbije jer je za integraciju izbeglica u društvo potrebno obostrano prihvatanje, objašnjava Jovana Vinčić, pedagoškinja i koordinatorka sektora za socijalnu i finansijsku zaštitu u nevladinom Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
"Ja ne mislim da postoje predrasude, ali u nekim sredinama prosto nema informacija. Ljudi ne znaju ko su migranti koji borave u njihovim sredinama, ne znaju zašto su tu, šta su obaveze naše zemlje i koje su institucije zadužene da se time bave. Sa druge strane, jako je važno i migrantima objasniti da je bitno da poštuju sredinu u kojoj se nalaze, da znaju gde borave i da se paralelno radi i sa jednom i sa drugom zajednicom", ističe Jovana Vinčić.
Pored registrovanih preko 3.500 izbeglica i migranta koji trenutno borave u kampovima na teritoriji Srbije, u pograničnim područjima postoji i određen broj onih koji borave na otvorenom i u teškom su psihičkom i fizičkom stanju. Osim njih, u "sivoj zoni" su i oni koji žive po iznajmljenim stanovima, a nisu registrovani kao tražioci azila.
Posebno zabrinjava povećan broj izbeglica - povratnika iz Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bosne i Hercegovine.
O tome koliko malo poznajemo ljude koji su na migrantskoj ruti, govori i primer mladih Subotičana koji su se javili Centru za pomoć i zaštitu tražiocima azila sa željom da volontiraju.
"Kad smo pitali tinejdžere da li je neko od njih imao iskustva sa migrantima, da li su pričali nekad sa njima, jedna devojka je rekla da je putovala istim vozom kao oni, a momak da su ga na ulici pitali gde je menjačnica. Nema direktnog kontakta - a to je jako važno. Ako ih nismo videli, upoznali, osetili kroz šta prolaze, ne možemo ih istinski ni prihvatiti, niti imati volje i razumevanja da im pomognemo", priča Vinčić.
Ona je rekla da su iskustva različita i da variraju u zavisnosti od lokalne sredine.
"U Somboru i Subotici dosta ljudi boravi na otvorenom u teškim uslovima i često su u iskušenju da uzmu nešto iz nečije bašte, zato je i opravdan strah stanovništva. U drugim sredinama poput Tutina, Bodogovađe i Beograda ljudi imaju više razumevanja, jer se više radilo sa njima", kazala je ona.
Trenutni negativan trend izveštavanja o izbeglicama i plasiranje lažnih vesti, prema oceni aktivista, ima velike posledice na ljude koji nemaju nužno ni pozitivan ni negativan stav o migrantima.
"Kada neko ko ne prati aktivno šta se dešava vidi na televiziji prilog poput onog da 'dve hiljade migranata koji su van kampova kradu, pljačkaju i siluju po Srbiji', lako može biti izmanipulisan. A onda se u istom tom prilogu novinari pitaju da li zakoni Srbije važe za migrante. Naravno da isti zakoni važe i za migrante i za domaće stanovništvo, ali se toj temi ne pristupa tako", zaključuje Vinčić.
Novinarka koja prati izveštavanje o izbeglicama Žarka Radoja kazala je da su migranti kao ljudi u traumi nezaštićeni i od novinara, koji nisu obučeni za rad sa njima, pa ih kada razgovaraju sa njima dovode u situaciju da se ponovo traumatiziraju.
Pročitajte:
Cijena migrantske patnje
Raste pritisak migranata na crnogorsku granicu