Fiskalni savet Srbije: Nedovoljno novca za kapitalna ulaganja
Prema rečima predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, umesto u ’’neopravdano dizanje državnih plata’’, novac je trebalo preusmeriti u investicije.
’’Planirane investicije u putnu i železničku infrastrukturu, zaštitu životne sredine, zdravstvo i prosvetu su nedovoljne. Bilo je potrebno još najmanje 200 miliona evra da se uloži u ove oblasti i za to su postojala sredstva, što smo i pokazali u našim preporukama koje Vlada nije usvojila’’, ocenjuje predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Iako se budžetom za 2019. godinu planira više para za kapitalne investicije, najveći deo tog novca će zapravo otići za kupovinu opreme za vojsku i policiju, objašnjavaju u Fiskalnom savetu.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorio je i na to da se povećanje plata u javnom sektoru za 2019. godinu ’’paušalno određuje’’, bez sistemskog rešenja.
’’Prosečna državna plata će rasti 9%, a to je duplo više nego što će rasti plate u privatnom sektoru. To je ekonomski neopravdano jer privatni sektor i privreda preko poreza finansiraju plate u javnom sektoru’’, smatra Petrović.
Predviđeno povećanje plata prate još dve loše mere – produženje privremene zabrane zapošljavanja i nereformisan sistem platnih razreda. U uređenju platnih razreda mora se napraviti zaokret već početkom 2019. godine, smatra član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković
’’Ukoliko se već ubrzo ne vide suštinske promene u ovom procesu, onda postoji alternativa – umesto loših platnih razreda treba da se krene u ozbiljne sektorske reforme, pre svega zdravstva i školstva, i da se raspoloživa sredstva u državi utroše u ove sektore’’, kaže Vučković.
Primedbe Fiskalnog saveta odnose se i na neuređen penzioni sistem, pa članovi saveta predlažu da se u 2019.godini utvrde jasna pravila po kojima će se određivati penzije.
Prema oceni Fiskalnog saveta, prihodi i rashodi u državnoj kasi su izbalansirani i realno prikazani, što je pozitivna strana predloga budžeta. Pozitivno je i to što se budžetom planira nizak fiskalni deficit, odnosno manjak u republičkoj kasi od 23 milijarde dinara (oko 195 miliona evra).
’’Mali deficit je dobar i trebalo bi da se zadrži u narednih četiri, pet godina jer omogućuje smanjivanje javnog duga za oko 2,5% svake godine’’, kaže Petrović.
Fiskalni savet ukazao je i na problem kršenja budžetske procedure – i ove godine probijen je rok za skupštinsku raspravu. Takođe, završni račun se ne usvaja od 2002. godine, a od 2014.godine Vlada je prestala da dostavlja Skupštini i predlog ovog zakona. Iz tog razloga, javnost nema nikakvu informaciju o tome na koji način je budžetom planiran novac zaista i potrošen, upozorava Fiskalni savet.