U Ženevi skup o zaštiti ugrožene faune i flore u svetu

Međunarodna konferencija o životnoj sredini počela je u subotu u Ženevi na kojoj će se tokom 12 dana razmotriti pooštravanje zabrane trgovine kljovama slonova, rogovima nosoroga, odnosno uopšte životinjama i ugroženim biljnim vrstama kojima preti izumiranje.


Nekoliko hiljada delegata iz 180 zemalja, kao i politički zvaničnici i aktivisti zaštite životne sredine, razgovaraće u Ženevi o 56 predloga za pojačanje zaštite divljih životinja i biljaka po Konvenciji o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora – CITES).


Generalna sekretarka CITES-a Ivon Igero izjavila je na početku skupa da "ovako dalje ne ide" i upozorila na "opasno propadanje prirode".


Cilj CITES je smanjivanje međunarodne trgovine biljnim i životinjskim vrstama do mere koja ne može dovesti do njihovog ugrožavanja. Ta konvencija, ustanovljena pre više od 40 godina, odredjuje propise trgovine za oko 35.000 divljih životinjskih i biljnih vrsta.


Ta konvencija sadrži mehanizam za kažnjavanje zemalja koje ne poštuju propise.




Skup u Ženevi se održava pošto su UN u maju objavile izveštaj u kojem se navodi da je oko milion vrsta ugroženo izumiranjem.


"Strahujem da smo danas (...) zaista na ivici", rekla je Igero agenciji AFP pre konferencije, nadajući se da će se delegati dogovoriti o "dubokim promenama".


Inger Andersen koja je na čelu Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), takođe je danas ukazala na hitnost: "Gubimo vrste brzinom koju nikada ranije nismo videli".


Ipak je izrazila poverenje u sposobnost sporazuma CITES da uvede pravila održivog trgovanja ugroženim vrstama. "Moramo naći održivu ravnotežu između čovečanstva i prirode", rekla je ona.




Uništavanje mnogih vrsta života krivolovom i ilegalnom trgovinom biće pod lupom tokom sastanka, kao i kriminal na štetu divljih životinja predstavljen na internetu.


Ovog puta, konferencija koja se sastaje svake tri godine, razmatraće nekoliko predloga koji se tiču afričkih slonova. Posle decenija propovedanja koje su brojnost slonova potisnule sa nekoliko miliona sredinom 20. veka na oko 400.000 2015. godini, trgovina kljovama slonova je praktično zabranjena 1989. godine. Nekoliko država centralne, zapadne i istočne Afrike traži potpunu zabranu prodaje kljova slonova, dok nekoliko južnoafričkih država traži pravo na prodaju registrovanih zaliha, tvrdeći da bi to moglo zadovoljiti potražnju koja podstiče krivolov.


Zaštitnici životinja međutim kažu da su prethodna iskustva s prodajom zaliha kljova slonova zapravo povećala potražnju i ohrabrila krivolov, zbog teškoća u razlikovanju legalno i ilegalno prikupljenih kljova.



Šta se desilo sa rodama iz Podgorice?
Zapljenjena slonovača i ljuska ljuskavca od 48 miliona dolara


Jedan od 56 prijedloga o kojima se raspravljalo na samitu CITES-a je borba protiv bandi švercera koji kljove slonova pokušavaju da predstave kao kljove mamuta, vrste koja je izumrla pre mnogo hiljada godina.


Budućnost belih nosoroga, desetkovanih intenzivnim krivolovom, američkih krokodila i nekoliko vrsta morskih pasa i rakova takođe je na dnevnom redu. A po prvi put delegati će se pozabaviti slučajem žirafa, čija se populacija smanjila za oko 40 odsto u poslednje tri decenije.


"U pitanju je budućnost biološke raznolikosti, ali (...) imamo jedinstvenu priliku za promenu kursa", rekla je Andersen.