Subotičani protestovali protiv uništavanja kulturnog nasleđa
Na protestu se okupilo oko 150 građana i pročitan je apel, a ministru za kulturu i informisanje Republike Srbije uputili su otvoreno pismo.
Građani potpisivanjem apela zahtevaju od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Pokrajinske vlade, Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije da shodno zakonskim ovlašćenjima preispitaju odluke gradskih službi Subotice koje su omogućile uništavanje kulturnog nasleđa u gradu, između ostalog i kroz nipodaštavanje odluke koju je donela Vlada Republike Srbije, a kojom je ulica Braće Radić proglašena za kulturno istorijsku celinu.
Apel je do sada potpisalo oko 350 građana.
Građanska inicijativa “Priroda i društvo” uputila je i Otvoreno pismo ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću, apelujući da iskoristi zakonom propisana ovlašćenja i pokrene proceduru prema Vladi Republike Srbije te zaustavi planove koji omogućavaju uništavanje kulturnog nasleđa grada.
Reditelj i profesor na akademiji Sabolč Tolnai rekao je na protestu, obraćajući se građanima, da zahtevaju da se prestane sa uništavanjem kulturnog dobra i duha Subotice.
“Svaki dan isplivava sve više konkretnih dokaza o prljavim rabotama i sprege bogataša i vlasti. Rušenjem zaštićenih zgrada, vi stvarate klimatizovane grobnice bez duha, vi stvarate svet bez vazduha, bez lepote i bez nežnosti”, kazao je Tolnai.
On smatra da svetleće reklame u zaštićenoj zoni, na Korzou i na šetalištu, na Radijalcu, nisu slučajno postavljene.
“Možete da zamislite čiji mio osmeh ćemo uskoro da gledamo na svima njima... Mi koji želimo da ostanemo u ovoj zemlji, moramo da budemo svesni da je odgovornost na svima nama. Nema ko više da se bori umesto nas, nema ko da edukuje naše mlade umesto nas i nema ko da glasa umesto nas”, rekao je Tolnai.
Radio Slobodna Evropa je početkom novembra pisao o rušenjima kuća u zaštićenoj zoni, nakon čega je sredinom meseca objavljen i nastavak istraživanja o daljim, spornim rušenjima u centru Subotice. Nakon pritisaka javnosti, Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici saopštio je krajem meseca da još uvek nije zaprimio zahtev za utvrđivanje mera tehničke zaštite za izgradnju novih objekata na mestu uklonjenih, u Ulici Braće Radić, kao i da fasade srušenih kuća treba da izgledaju kao originali.
’Reklamne table nisu smetnja za kretanje pešaka’
U odgovoru Radio Slobodnoj Evropi od Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje, Subotica, koja se odnose na postavljanje svetlećih reklamnih tabli, podsetili su da je na osnovu Zakona o oglašavanju i Odluke o oglašavanju na teritoriji Grada Subotice sproveden konkurs i licitacija za sticanje prava za postavljanje sredstava za oglašavanje na javnu površinu.
“Lice koje je sprovedenim konkursom i licitacijom steklo pravo za korišćenje javne površine na taj način postavlja sredsvo za oglašavanje na izlicitirane lokacije. To znači da sticalac prava sredstvo za oglašavanje postavlja o svom trošku, a u skladu sa Odlukom o naknadama za korišćenje opštinskih puteva i ulica za to plaća određenu naknadu. Na osnovu navedenog može se reći da Grad Subotica ne izdvaja apsolutno nikakva sredstva za postavljanje sredstava za oglašavanje ovog tipa, šta više, prihoduje godišnje oko milion dinara”, navedeno je u odgovoru ovog javnog preduzeća koji nam je prosledio gradski Pres centar.
Na pitanje da li je postavljanje svetlećih City-light reklama na sred šetališta, na Radijalcu adekvatno mesto i da li je ono bezbedno za prolaznike i decu, odgovaraju da je “šetalište široko 9 m i da reklamna tabla širine 1,5 m ne predstavlja smetnju za kretanje pešaka, imajući u vidu da sa svake strane ostaje slobodan prostor od 3,75 m”.
U odgovoru su dodali i da se reklamne table ovog tipa postavljaju u pešačkim zonama, kao što je to učinjeno i u Amsterdamu, Beču, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, i da na osnovu toga ne postoji ni jedan razlog da se reklame tog tipa ne postave i u Subotici.
Ulica braće Radić jedna od poslednjih ulica koja čini jedinstvenu celinu sa objektima građanske arhitekture u Subotici podignutim u rasponu od sredine 18. do sredine 20. veka i predstavlja jednu od najvrednijih očuvanih uličnih celina u Vojvodini. Kuće koje su u njoj izgrađene pripadaju različitim stilskim pravcima (klasicizmu, eklektici sa stilskim obeležjima neorenesanse, neobaroka, secesiji).