Kamberi za RSE: Vlast u Srbiji nije spremna da se suoči sa pitanjem masovnih grobnica
"Očigledno je da ne postoji potrebna volja i ne vidim neku spremnost da se to uradi. Čak postoje pokušaji negacije svega što se desilo. Čuli smo i izjave Ivice Dačića koji preti Srbima koji ukazuju na te grobnice. Na moj poziv upućen premijerki Ani Brnabić da zajedno posetimo Batajnicu, nisam dobio bilo kakav odgovor, što znači da vlast i dalje nije spremna da se suoči sa tim pitanjem", rekao je Kamberi.
On je istakao da bi obeležavanje tajnih masovnih grobnica kojih, kako je rekao, "ima širom Srbije", pozitivno uticalo na porodice žrtava, ali i na dijalog između Kosova i Srbije.
"Kada bi postojala iskrena želja Srbije da se tajne grobnice obeleže kao mesta na kojima su skrivani zločini to bi porodicaama žrtava dalo bar simboličnu satisfakciju, a ta vrsta iskrenosti i odgovornosti predstavljala bi i svojevrstan podstrek nastavku dijaloga između Srbije i Kosova", istakao je Kamberi.
Kamberi je danas (1. decembar) putem Fejsbuka pozvao građane da potpišu građansku peticiju Fonda za humanitarno pravo (FHP), kojom se zahteva izgradnja Memorijalnog centra u Batajnici i koju je i on lično potpisao.
Kamberija na Fejsbuku prati 20.000 osoba zbog čega se odlučio da tim putem podseti javnost u Srbiji na, kako je rekao, "sve glasnije ćutanje vlasti o tajnim grobnicama u kojima su pronađeni posmrtni ostaci dece, žena i starih ljudi."
"Žrtve i njihove porodice očekuju da država obeleži sva ta mesta, zbog čega sam kao narodni poslanik u Skupštini Srbije podržao peticiju FHP", rekao je Kamberi.
Na poligonu Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u Batajnici, udaljenoj dvadesetak kilometara od centra Beograda, 2001. godine otkrivena je masovna grobnica sa 744 tela Albanaca ubijenih na Kosovu.
U pitanju je jedna od najvećih masovnih grobnica koje su pronađene na prostoru bivše Jugoslavije.
Tokom 1999. godine, na poligon SAJ u Batajnici dovezeni su i zakopani leševi Albanaca kako bi se, po navodima Fonda za humanitarno pravo, uklonili dokazi o zločinima počinjenim nad civilnim stanovništvom i izbegla odgovornost za njih.
Ni dve decenije od pronalaska masovne grobnice, na tom mestu nema nikakvog spomen obeležja, iako je Fond za humanitarno pravo još je 2015. godine pokrenuo inicijativu za osnivanje Memorijalnog centra posvećenog žrtvama pronađenim u masovnoj grobnici u Batajnici.
Pored Batajnice, 2001. godine otkrivene su i masovne grobnice u Petrovom selu kod Kladova, udaljenom 230 kilometara istočno od glavnog grada, a na jezeru Perućac kod Bajine Bašte, udaljenoj 200 kilometara jugozapadno od Beograda, iz vode je izronila hladnjača sa telima kosovskih Albanaca.
U grobnici u Petrovom selu u blizini Nastavnog centra za obuku Jedinice za specijalne operacije (JSO) Državne bezbednosti MUP Srbije bilo je zakopano 61 telo, a u hladnjači na jezeru Perućac pronađena su 84 leša.
U Rudnici u blizini Raške udaljenoj 240 kilometara južno od Beograda, 2013. godine pronađena su 52 tela kosovskih Albanaca.
Nedaleko od te masovne grobnice u kamenolomu Kiževak nedavno su otkriveni ostaci ljudskih tela i na toj novootkrivenoj lokaciji od 16. novembra nalaze se stručnjaci Misije Evropske unije na Kosovu (EULEX), kosovskog Instituta za sudsku medicinu i Komisije Vlade Srbije za nestala lica.
Odalović: U masovnoj grobnici kod Raške petnaest do sedamnaest tela
Vučić o grobnici kod Raške: Svi nestali treba da budu pronađeni
Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije saopštila je 30. novembra da je na toj lokaciji započeta ekshumacija tela.
Kako je prethodno potvrđeno za RSE iz Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine ovog suda je 18. novembra donelo naredbu kojom se određuje ekshumacija neutvrđenog broja leševa na lokaciji na području rudnika “Kiževak.