Kako se prijaviti za vakcinu u Srbiji?

Građani Srbije koji žele da se vakcinišu protiv korona virusa od ponedeljka (11. januar) mogu da se prijave putem portala eUprava, a vakcina je besplatna za sve.

U opisu usluge prijave za vakcinaciju, na portalu eUprava navodi se da građani "popunjavanjem upitnika i slanjem zahteva ne daju saglasnost za vakcinaciju, već isključivo iskazuju interesovanje".

"Saglasnost za vakcinaciju je dokument koji se potpisuje kod lekara i ukoliko se odlučite da se vakcinišete, taj dokument ćete tamo potpisati", piše u uputstvu za prijavljivanje.

Kako se popunjava zahtev?

Portal eUprava sadrži elektronske usluge državnih organa i administracije, a Vlada Srbije pokrenula ga je 2010. godine u cilju lakše komunikacije sa građanima.

Nakon pokretanja usluge vakcinacije, popunjava se formular gde je potrebno navesti ime i prezime, jedinstveni matični broj, adresu elektronske pošte i broj telefona, kao i lokaciju (grad, opštinu) na kojoj građani žele da prime vakcinu.

Posle popunjavanja formulara, na imejl adresu i broj telefona građanima stiže obaveštenje da su "uspešno iskazali interesovanje za vakcinisanje protiv COVID-a 19".

Da li može da se bira vakcina?

Pri popunjavanju upitnika/formulara, građani imaju dve opcije.

U prvoj je ponuđen izbor bilo koje vakcine "za koju Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije potvrdi bezbednost, efikasnost i kvalitet, te izda dozvolu za njenu upotrebu".

Druga opcija je izbor vakcine određenog proizvođača.

U ponudi u formularu na sajtu eUprave su vakcina američko-nemačkog proizvođača Pfizer/BioNtech, ruski Sputnik V, kineski Sinopharm, britanska AstraZeneca i američka Moderna.

Može se izabrati jedno ili više polja, odnosno proizvođača vakcina.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 10. januara da građani imaju opciju željene vakcine kako bi "u sistemu mogli da planiramo dalje potrebe i sve te brojeve uključimo u plan masovne vakcinacije".

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije odobrila je 23. decembra upotrebu vakcine Pfizer/BioNtech, nakon što je dan ranije prvi kontingent vakcina američko-nemačkog proizvođača stigao u Srbiju.

Prvu dozu ove vakcine je 24. decembra javno primila premijerka Ana Brnabić.

Dozvolu za upotrebu ruske Sputnik V vakcine Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije izdala je poslednjeg dana 2020. godine, nakon što je 30. decembra stigao i prvi kontingent ove vakcine.

Nju su 6. januara primili predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

Kineski Sinopharm, britanska AstraZeneca i američka Moderna još nemaju dozvolu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, niti su te vakcine dopremljene u zemlju.

Kina je odobrila svoju vakcinu 31. decembra. Ova vakcina zvanično je registrovana i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a za hitnu upotrebu odobrena je u još nekoliko zemalja.

Za razliku od kineske i ruske koje još čekaju odobrenje zdravstvenih institucija Evropske unije, vakcina američkog proizvođača Moderna je, uz Pfizer/BioNtech, dobila dozvolu Evropske agencije za lekove (EMA), kao i američke Uprave za hranu i lekove (FDA).

Imunizacija vakcinom farmaceutske kompanije AstraZeneca i Univerziteta Oxford počela je 4. januara u Velikoj Britaniji, ali još nema dozvolu EMA i FDA.

Kada će početi vakcinacija?

Na portalu eUprava navodi se da će o terminu i mestu vakcinacije građani biti obaveštavani preko imejla ili SMS poruke "u zavisnosti od prioriteta imunizacije koji definiše Institut za javno zdravlje Batut", kao i da građani upitnik mogu popuniti i za članove porodice.

"Batut" je 9. januara objavio "Operativni plan za imunizaciju protiv COVID-a 19" koji predviđa tri faze.

Prema tom planu, u prvoj fazi vakcinišu se zaposleni u zdravstvenim ustanovama, domovima za stare i drugim ustanovama socijalne zaštite. Među prioritetima u ovoj fazi su i osobe starije od 65 godina koje borave u domovima, osobe starije od 75 godina u opštoj populaciji, kao i osobe od 65 do 74 godine sa višestrukim faktorima rizika.

Drugom fazom će biti obuhvaćene starije uzrasne grupe, kao i zaposleni u "ustanovama od značaja za funkcionisanje društva".

"Ukoliko se obezbede količine vakcine veće od potreba za vakcinaciju ciljnih grupa planiranih u prve dve faze imunizacije, plan se proširuje na treću fazu koja bi trebalo da obuhvati do 50 odsto ukupnog stanovništva Srbije", navedeno je planu Instituta za javno zdravlje "Batut".

U planu se dodaje da će se prioriteti za treću fazu vakcinacije određivati naknadno, "na osnovu novih saznanja o toku epidemije, vakcine, kao i na osnovu dostupnih količina vakcine".

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 10. januara da ovaj plan vakcinacije ne podrazumeva sprovođenje faze za fazom.

"To ne znači da kada se jedna faza završi počinje druga, one se negde preklapaju. Ukoliko recimo imate veliki broj ljudi koji se preko informacionog sistema (eUprave) prijavi za određenu vakcinu koju u ovom trenutku imamo, a neko drugi ne želi da je primi, moći ćemo da vakcinišemo nekog drugog", rekla je Brnabić.

Ne precizirajući kada bi masovna vakcinacija mogla da počne, premijerka Srbije je rekla da je „tokom praznika završen plan punktova za masovnu vakcinaciju“ i da očekuje da do kraja nedelje bude otvoren prvi u Beogradu (na Beogradskom sajmu).

"Daćemo sve od sebe da to ide što pre i verujem da možemo do kraja prve polovine ove godine da završimo masovnu vakcinaciju u Srbiji. To je naš cilj", rekla je Brnabić.

Vakcinacija prioritetne kategorije stanovništva u Srbiji (zdravstveni radnici i korisnici domova za stare) počela je 24. decembra 2020, a premijerka Srbije je 10. januara rekla da je do sada vakcinisano oko 9.300 ljudi iz ovih kategorija.

Koliko vakcina ima Srbija?

Premijerka Srbije je izjavila da će biti "dovoljno vakcina za sve koji budu želeli da se vakcinišu", kao i da će građani uz elektronsku prijavu za vakcinaciju od 14. januara to moći da učine i putem telefona.

"Mislim da ćemo do kraja januara imati na raspolaganju oko dva miliona vakcina različitih proizvođača, uključujući i količine koje su stigle krajem decembra", rekla je Brnabić.

Ona je dodala da se u februaru očekuje dodatnih 1,3 do 1,5 miliona doza i po toliko svakog narednog meseca do "maja, juna".

Nakon prvog kontingenta Pfizer/BioNtech vakcina od 4.875 doza koji je u Srbiju stigao 22. decembra, drugi kontingent od 19.500 doza dopremljen je 4. januara. Prema rečima premijerke, 11. januara očekuje se još 18.525 doza vakcina ovog proizvođača.

Državni sekretar u ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je za Radio Slobodna Evropa 5. januara da je plan da Pfizer/BioNtech tokom januara Srbiji nastavi da isporučuje po dvadeset hiljada doza nedeljno.

Zvaničnici u Srbiji očekuju da u drugoj polovini januara stigne i pola miliona ruskih Sputnik V vakcina, nakon što je prvi kontingent od 2.400 doza dopremljen 30. decembra.

"Relevantne institucije Kine odobrile su izvoz Sinofarm vakcine za Srbiju“, rekla je Ana Brnabić i dodala da veruje "da ćemo krajem prvog ili drugog kvartala imati i vakcinu kompanije AstraZeneca, a nakon toga i Moderninu".

Srbija, prema rečima premijerke, u ovom trenutku "ima dogovor za osam miliona vakcina", različitih proizvođača. To će, kako je pojasnila, obezbediti imunizaciju četiri miliona ljudi jer je za efikasnost vakcine potrebno primiti dve doze.

Srbija je krajem 2020. godine potpisala bilateralne ugovore za nabavku vakcina sa Pfizerom, Sputnikom V i Sinofarmom.

Istovremeno, Srbija će vakcine nabavljati i putem COVAX sistema, zajedničke međunarodne šeme, koju vodi Svetska zdravstvena organizacija i Koalicija za spremnost na epidemije. Ovaj sistem, čiji je deo EU mehanizam, pokrenut je sa ciljem ravnopravne raspodele i pristupa vakcinama različitih proizvođača.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. novembra 2020. da je Srbija putem COVAX sistema obezbedila milion i 800 hiljada doza vakcine, te najavio da će to "najverovatnije biti vakcine proizvođača Pfizer/BioNtech".

Cene vakcina su tajne. Iz Evropske komisije u novembru je saopšteno da cena po kojoj se nabavljaju vakcine ne može biti saopštena jer je u pitanju princip koji se primenjuje na komercijalne pregovore i štiti proces tenderske nabavke.

Ko se u Srbiji protivi vakcinaciji?

Od početka pandemije i pojave vakcina protiv korona virusa, društvenim mrežama kruže najrazličitije teorije zavere, lažne vesti i dezinformacije.

Kada su prve doze vakcina stigle u Srbiju, mrežama su se širili snimci vakcinacije premijerke, uz različite teorije zavere o uticaju vakcine na zdravlje.

"Pogubni uticaj vakcine" jedna je od najzastupljenijih tema i među desničarskim pokretima. Vodeća promoterka ideje da bi vakcina "mogla biti sredstvo kontrole" je dr Jovana Stojković, predsednica pokreta Živim za Srbiju, koja već godinama unazad zastupa ideju o ukidanju obaveznog vakcinisanja.

Zbog antivakserskih stavova, protiv nje je pred Sudom časti Lekarske komore Srbije pokrenut postupak koji je još uvek u toku. Ročište koje je bilo zakazano 2019. godine je odloženo iz bezbednosnih razloga, jer je Stojković povela grupu pristalica.

Antivakserske stavove iznosile su i pojedine javne ličnosti. Tako je poznati teniser Novak Đoković u videu koji je prenošen uživo na društvenoj mreži Facebook izjavio da se protivi obaveznoj vakcinaciji kao uslovu da se vrati tenisu.

Nakon što je njegova izjava izazvala burne reakcije, Đokovićev marketinški tim objavio saopštenje u kojem teniser pojašnjava da "nije stručnjak" i da će "nastaviti da istražuje ovu temu".

Na Đokovićevu izjavu reagovao je i član Kriznog štaba Vlade Srbije Predrag Kon, koji ga je putem svog Facebook naloga pozvao da ubuduće "izbegava direktne odgovore na pitanja u vezi sa vakcinacijom", jer ima veliki uticaj na javno mnjenje.

Upitan da prokomentariše "kontroverzna mišljenja oko vakcina", predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 28. novembra za televiziju Prva da "ne može više da sluša da je zemlja četvrtasta, a da se od vakcina umire posle šest meseci".

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek ukazao je 5. januara na smrt lekara od posledica korona virusa, navodeći da to dovoljno govori koliko bi građani trebalo da se odazovu vakcinaciji.

U Srbiji je, prema podacima od 11. januara, od posledica COVID-a 19 do sada umrlo 3.610 ljudi.

"Ako iko prati istoriju medicine, vakcine su spasavale živote. Mi smo u 21. veku, a vakcina je počela da se pravi u 18. veku. Pfizer već 20 godina ulaže u svoje laboratorije", rekao je Đerlek.

Svesna problema koje, pored pandemije, izaziva i "infodemija" Svetska zdravstvena organizacija na svom sajtu u rubrici Mythbusters objavljuje edukativno-informativne sadržaje u cilju sprečavanja širenja dezinformacija o temama koje prate pandemiju.

Društvene mreže Twitter i Facebook su pojačali kontrolu sadržaja i primenili alate kako bi što je moguće više uklanjali lažne vesti i dezinformacije.