Inicijativa mladih: Srbija i Crna Gora da istraže do kraja zločin u Štrpcima
Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR Srbija) i Inicijativa mladih za ljudska prava u Crnoj Gori (YIHR CG) pozvali su na odgovornost državnih institucija Srbije i Crne Gore za ratni zločin u Štrpcima, počinjen 1993. u Bosni i Hercegovini.
U saopštenju te dve nevladine organizacije upućen je zahtev vlastima da se „do kraja utvrdi puna odgovornost ne samo izvršilaca već i nalogodavaca ovog zločina, kao i da se istrage i sudski postupci ubrzaju u obe zemlje“.
„Takođe, porodice žrtava u Srbiji i dalje su diskriminisane u pogledu statusa civilnih žrtava rata, dok u Crnoj Gori sem Nebojše Ranisavljevića niko drugi nije procesuiran“, ukazale su organizacije 27. februara na 28. godišnjicu od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti.
Kako su ukazali u Inicijativi mladih za ljudska prava u Srbiji i Inicijativi mladih za ljudska prava u Crnoj Gori, Velija Murić, advokat porodica koje su 27. februara 1993. u mestu Štrpci oteti iz voza 671 na pruzi Beograd-Bar i odmah pogubljeni, podneo je 20. maja 2002. godine krivične prijave protiv 14 visokih bivših funkcionera i prosledio ih saveznom državnom tužiocu, Javnom tužilaštvu Srbije, višem tužiocu u Bijelom Polju i državnom tužiocu Crne Gore.
„Većina ovih funkcionera Srbije i Crne Gore je u međuvremenu preminula, ali su pravosudni organi Srbije i Crne Gore i dalje dužni da istraže i do kraja rasvetle slučaj otmice u Štrpcima“, navodi se u saopštenju.
U Crnoj Gori obilježeno 27 godina od zločina u Štrpcima
Pred Sudom BiH u toku je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS i Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi. Za zločin u Štrpcima u toku su postupci pred sudovima Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Međutim, do sada su, ističu organizacije, pravosnažno osuđeni samo Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. Ranisavljević je 2003. godine pred Višim sudom u Bijelom Polju, u Crnoj Gori, osuđen na 15 godina zatvora, a Jovičić je pred Sudom Bosne i Hercegovine priznao krivicu i osuđen je na kaznu zatvora od pet godina.
Tužilaštvo BiH je krajem prošle godine optužnicu za zločin u Štrpcima podiglo i protiv Milana Lukića, koji je 2012. godine u Haškom tribunalu pravosnažno osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu za ratne zločine u Višegradu.
Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vodi se postupak protiv pet lica koja se terete kao neposredni počinioci. U optužnici Tužilaštva za ratne zločine piše da su četvorica optuženih kao pripadnici jedinice „Osvetnici“, koja je bila u faktičkom sastavu Vojske Republike Srpske, kao i jedan pripadnik Višegradske brigade VRS nečovečno postupali, mučili i učestvovali u ubistvima civila nesrpske nacionalnosti.
Slučaj 'Štrpci': Dvadeset i sedam godina čekanja na status civilnih žrtava rata
Najstarija žrtva zločina u Štrpcima imala je 59 a najmlađa 16 godina. Žrtve su bile iz Srbije i Crne Gore (građani tadašnje Savezne Republike Jugoslavije) - Prijepolja, Bjelog Polja, Beograda i Podgorice. Ubijeni su Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.
Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru godinu dana kasnije. Za ostalim žrtvama se i dalje traga.