LGBT aktivisti zbunjeni Vučićevom izjavom da neće potpisati Zakon

Direktor "Beograd prajda" Marko Mihailović izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su LGBT aktivisti "zbunjeni" porukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga usvoji Skupština Srbije.

Vučić je u intervjuu za list Blic koji je objavljen 1. maja rekao da je svojom funkcijom "obavezan da štiti Ustav" koji, kako je rekao, "upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene".

"Stoga, Zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj Skupštini", rekao je predsednik Srbije.

Vučić je dodao da ne isključuje mogućnost da se u najavljenim izmenama Ustava, koje se trenutno tiču samo pravosuđa, uključe i odredbe koje bi omogućile "takvim manjinskim zajednicama da ostvari svoja prava", ali da je najviši pravni dokument "za sada jasan".

Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Srbije, koje je pokrenulo proceduru za usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, nisu odgovorili na molbu RSE za komentar povodom izjave predsednika Srbije.

Da li Zakon omogućava brak istopolnih partnera?

"Smatramo da je prilično čudno da predsednik Srbije, koji je inače i pravnik, pokreće pitanje oko neustavnosti Zakona, koje apsolutno nije tačno. Ovaj Zakon ne može biti protivustavan jer ovo nije Zakon o istopolnom braku", rekao je Marko Mihailović iz "Beograd prajda".

Prema Nacrtu Zakona o istopolnim zajednicama, koji je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava objavilo u martu ove godine, ovaj pravni akt neće priznati istopolni brak, koji je Ustavom Srbije definisan kao zajednica muškarca i žene, niti će istopolnim partnerima omogućiti usvajanje dece.

Zakon će istopolnim parovima dozvoliti registraciju partnerstva kako bi dobili neka od osnovnih prava koja do danas nemaju, poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.

Nacrt Zakona je početkom aprila upućen svim ministarstvima, a prema proceduri, trebalo bi da ga usvoji Vlada, a potom i Skupština Srbije. Bez potpisa predsednika Republike, Zakon ne može da stupi na snagu.

"Svi nacrti Zakona koje je javnost imala prilike da vidi su vrlo jasni i ne dotiču se braka koji je ta problematična kategorija za neke ljude ovde, pa i u Vladi. Radi o registrovanim partnerstvima koja ne menjaju definicije Porodičnog zakona", podvlači Marko Mihailović.

Da li Zakon ima podršku vlasti?

Predsednik Srbije je u intervjuu za Blic rekao da je lični odnos prema Zakonu o istopolnim zajednicama pokazao "izborom Ane Brnabić za premijera", ali da istovremeno nije "gorljivi zagovornik" istopolnih zajednica.

Vučić je dodao da ga ne interesuju reakcije "zagovornika ili protivnika istopolnih zajednica", već da Srbija treba da postane "moderna i normalna zemlja", ali u kojoj se "poštuje pravni poredak".

Premijerka Srbije, koja je javno deklarisana lezbejka, nije se javno izjašnjavala od kada je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava krajem prošle godine najavilo Zakon koji će LGBT osobama dati neka od osnovnih prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja koja imaju heteroseksualni parovi u bračnoj ili vanbračnoj zajednici.

Na pitanje RSE da li Zakon ima podršku premijerke, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava su početkom aprila odgovorili da su izborom Vlade Srbije "sva ministarstva dobila podršku za sve poslove u svojim nadležnostima i od strane predsednice Vlade i od predsednika Republike".

"Ovaj Zakon su pisali pravni stručnjaci, predstavnici svih relevantnih ministarstava u Vladi Srbije. Ne razumem šta se radilo svih ovih meseci i šta smo mi svi zajedno radili ako će posle šest meseci predsednik ovako da prokomentariše i da pritom promaši poentu svega", rekao je Marko Mihailović.

Ko je protiv?

O Zakonu se nisu jasno izjašnjavali ni drugi ministri u Vladi Srbije, dok su se pojedini članovi vladajuće Srpske napredne stranke, poput poslanika Vladimira Đukanovića, već pri najavi oštro usprotivili njegovom usvajanju.

Uz deo političara na vlasti, unapređenju prava istopolnih zajednica u Srbiji protive se i pojedine opozicione stranke, javne ličnosti i Srpska pravoslavna crkva (SPC). Sinod SPC saopštio je 25. marta da je predlog zakona o istopolnim zajednicama neprihvatljiv i da su "blagovremeno i u zakonom predviđenom roku podneli Vladi Srbije primedbe i mišljenje".

Polovinom marta objavljen je i takozvani "Apel 212", u kojem 212 građana pozvalo Vladu Srbije, ministarstva i druge institucije da "zaustave donošenje Zakona o istopolnim zajednicama", a na "najširu javnost i tradicionalne crkve da reaguju kako bi se odbranilo pravo na slobodu i budućnost naroda".

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pozvalo je potpisnike "Apela 212", kao i druge protivnike Zakona na dijalog o njegovom tekstu.

Peticije podrške

Najavi Zakona prethodile su peticija i kampanja za njegovo usvajanje koje je u septembru 2020. pokrenuo "Beograd prajd". Peticiju je do sada potpisalo skoro 12 hiljada ljudi.

U odgovoru protivnicima Zakona, više od 1.000 akademskih radnika, intelektualaca, novinara, sociologa, psihologa, umetnika i javnih ličnosti potpisalo je i peticiju kojom su podržali inicijativu za njegovo usvajanje.

Zakon je podržalo i Društvo psihologa Srbije, koje je navelo da će pravno regulisanje istopolnih zajednica doneti direktne psihološke dobrobiti LGBTIQ+ ljudima i njihovim porodicama.

Marko Mihailović iz Beograd prajda očekuje da će Zakon biti usvojen, uprkos poruci predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"Ne bih se previše bavio predsednikom i nadamo se da će Vlada uraditi svoj posao i da će ovaj Zakon biti usvojen u najbržem roku. Očekujemo takođe da će biti potpisan i nadamo se da će biti pravosnažan u narednih godinu dana", rekao je Mihailović.

Obaveza Srbije na čekanju

Srbija je kao članica Saveta Evrope (SE) dužna da donese ovaj Zakon. Prema presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine u slučaju "Oliari i drugi protiv Italije", svaka država članica SE mora pravno da reguliše zajednicu života dve osobe istog pola.

Danas 47 zemalja u svetu priznaje brak ili registraciju istopolnih parova.

Prva zemlja koja je uvela registrovano partnerstvo bila je Danska 1989. godine, dok je Holandija prva usvojila zakon o istopolnim brakovima 2001. godine.

Zakone o istopolnim brakovima u Evropi imaju i Belgija, Finska, Francuska, Irska, Island, Luksemburg, Norveška, Portugalija, Španija, Švedska i Velika Britanija.

Neku vrstu zakonskog priznanja istopolnog partnerstva imaju Andora, Austrija, Kipar, Češka, Estonija, Nemačka, Grčka, Lihtenštajn, Malta i Švajcarska, a od država Zapadnog Balkana - Hrvatska i Crna Gora, koja je u julu 2020. godine usvojila Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola.

Od zemalja Evropske unije, takav propis nemaju Rumunija, Bugarska, Poljska, Slovačka i Mađarska.