Nastavljeni sukobi u Izraelu, Bajden: Izrael ima pravo da se brani
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) je izjavio da je razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanhauhom, dodajući da "Izrael ima pravo da se brani" od raketnih napada Hamasa.
U međuvremenu, zvanični Vašington je objavio da će poslati izaslanika u region, a Rusija je zakazala sastanak međunarodnih posrednika za rešavanje višegodšnjeg sukoba dve strane, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.
Hamas je ispalio od ponedeljka više 1.050 raketa iz Gaze, prema izraelskoj vojsci, a Izrael je izveo stotine udara na Gazi u kojoj živi 2 miliona Palestinaca koja je pod izraelsko-egipatskom blokadom od kada je Hamas preuzeo vlast 2007.
Desetine projektila presreo je izraelski sistem za protivraketnu odbranu "Gvozdena kupola".
Skoro pet miliona Palestinaca živi na Zapadnoj obali, Gazi i istočnom Jerusalimu u veoma teškoj situaciji, podseća AP.
Izrael je od ponedeljka uveče pogodio 350 ciljeva i ubio najmanje 30 militanata, od kojih 14 u sredu, rekao je portparol izraelske vojske potpukovnik Džonatan Konrikus (Jonathan Conricus).
Najmanje 56 ljudi ubijeno je u Gazi od eskalacije nasilja 10. maja, saopštilo je Ministarstvo zdravlja ove enklave. Među njima i 14 palestinske dece. U Izraelu je ubijeno šest osoba, rekli su zdravstveni zvaničnici.
Uticaj sukoba na Netanjahuovu političku budućnost
Netanjahu je rekao da je komandant brigade za grad Gazu bio među ubijenim visokim članovima islamističke militantne grupe. "Ovo je samo početak. Udarićemo ih tako kao da nikada nisu ni sanjali da je moguće", dodao je.
Kanal 12 je objavio da Netanjahu želi da pošalje vojsku u te gradove, ali se ministar odbrane Beni Ganc protivi.
Nasilje je izbilo u vreme kada se činilo da arapska manjima ima sve više uticaja i pošto se pregovaralo o mogućnosti da jedan arapski poslanik, vođa islamske partije Mansur Abas, odigra ključnu ulogu u formiranju vladajuće kolacije koja će dovesti do smenjivanja Netanjahua.
Taj poslanik je međutim rekao Asošiejted presu da se takvi pregovori odlažu zbog eskalacije nasilja.
Još uvek je nejasno kako će se ovi sukobi odraziti na Netanjahuovu političku budućnost. Nije uspeo da formira vladinu koaliciju nakon neuspešnih parlamentarnih izbora u martu, a sada njegovi politički rivali imaju tri nedelje da pokušaju da to učine.
Ukoliko sukobi potraju, to će otežati njihov posao, što bi moglo pomoći Netanjahuu u slučaju novih izbora, jer je pitanje bezbednosti jedan od njegovih aduta.
Ubrzo nakon njegove izjave, Hamas je ispalio salvu raketa na grad Ašdod, a izraelski mediji su objavili da se vojska priprema za nove napade na području Tel Aviva.
Hamas je potvrdio smrt zapovednika i "drugih vođa i svetih ratnika". Njen lider Ismail Hanijah je dodao: „Sučeljavanje sa neprijateljem je otvoreno“.
Istovremeno, izraelski borbeni avioni su u sredu bacili dve bombe na zgradu od 14 spratova u gradu Gazi i uništili je. U njoj su se nalazile firme, kao i prostorije Hamasovog satelitskog TV kanala Al-Aksa. Pomenuta zgrada se nalazi u staroj rimskoj četvrti, u najprometnijoj trgovačkoj ulici u Gazi.
Hamas je saopštio da je uzvratio na napad ispaljivanjem 130 raketa prema Izraelu.
Vojno krilo Hamsa je ispalilo rakete na tri grada u Izraelu "u odgovoru na napad na kulu Al Šuruk i smrt grupe lidera", navedeno je u saopštenju.
Sirene za raketnu uzbunu ponovo su se oglasile u području Tel Aviva, javio je novinar Frans presa.
Izraelski mediji javljaju da je jedno dete poginulo, a petoro ljudi je ranjeno raketom koja je pogodila kuću u Sderotu, na jugu Izraela.
Kao odgovor, Izrael je rasporedio graničare u dva mešovita arapsko-jevrejska grada u kojima je prethodnih dana bilo nemira, uključujući paljenje jevrejskog restorana i sinagoge, pucanje na Arapina sa fatalnim ishodom i napadi na automobile u vlasništvu Arapa.
To je bila retka upotreba paravojnih snaga, koji se obično angažuju u suzbijanju protesta Palestinaca na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu.
Izrael je poslao pešadiju i dodatne oklopne snage kao pojačanje tenkovima koji su se već okupili na granici sa Gazom, što podseća na njegov poslednji upad na ovu teritoriju u cilju zaustavljanja raketnih napada 2014. godine.
SAD šalju izaslanika na Bliski istok
Palestinski izvor je naveo da nisu urodili plodom napori Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija u cilju zaustavljanja nasilja koje se rasplamsalo ove sedmice nakon napetosti tokom muslimanskog posta Ramazana i sukoba u istočnom Jerusalimu.
Opisujući scene razaranja kao "mučne", američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken rekao je da će u regiju biti poslan visoki zvaničnik Hejdi (Hady) Amr, koji će pozvati Izraelce i Palestince da uspostave primirje.
Blinken je istakao da Izrael ima "apsolutno" pravo da brani sebe i svoje građane od militantnih napada, ali da mora preduzeti sve moguće korake da zaštiti nevine Palestince.
On je kazao da Izrael treba da "učini sve što je u njegovoj moći da izbegne civilne žrtve, čak iako s pravom odgovara u odbranu svog naroda".
Šef Pentagona Lojd Ostin (Lloyd Austin) potvrdio je „snažnu podršku legitimnom pravu Izraela da se brani“. Izraelski ministar odbrane Beni Ganc rekao je da će Izrael nastaviti napade na Hamas kako bi uspostavio dugoročni mir, navodi su se u saopštenju nakon njihovog telefonskog razgovora.
Ovo su najteži sukobi između Izraela i Hamasa od rata 2014. godine u enklavi kojom vlada ova militantna palestinska organizacija, a sve je veća zabrinutost da bi situacija mogla izmaći kontroli.
SAD blokirale saopštenje Saveta bezbednosti
Savet bezbednosti UN održao je u sredu drugi hitan sastaank o neprijateljstvima između Izraela i Palestinaca i ponovo nije postignut dogovor o zajedničkom saopštenju zbog protivljenja SAD, ključnog saveznika Izraela, rekle su diplomate.
SAD smatraju da je samo održavanje sastanka dovoljan izraz zabrinutosti, izjavio je jedan diplomata za Frans pres, a drugi dodao da "SAD ne smatraju da će saopštenje doprineti smirivanju".
Nekoliko izvora je navelo daje 14 od 15 članova Saveta bezbednosti bilo za objavljivanje zajedničkog saopštenja radi smanjenja napetosti.
Izaslanik UN za Bliski istok Tor Venesland (Wennesland) je upozorio da se "situacija pogoršala od ponedeljka i postoji rizik od spirale nasilja", rekli su diplomatski izvori.
Na prvom hitnom sastanku u ponedeljak, SAD su odbile da podrže predlog saopštenja Tunisa, Norveške i Kine u kome se pozivaju sve strane na uzdržanost od provokacija.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je potrebno hitno sazvati sastanak četiri međunarodna posrednika za rešavanje sve izraženijeg izraelsko-palestinskog sukoba.
„Mislim da smo došli do zajedničkog zaključka da je najhitniji zadatak sazivanje sastanka kvarteta međunarodnih posrednika: Rusije, Sjedinjenih Država, UN-a i Evropske unije“, rekao je Lavrov na zajedničkom brifingu sa sekretarom Ujedinjenih nacija Antonijom Guterešom.
„I mi verujemo generalnom sekretaru kao koordinatoru kvarteta“, rekao je Lavrov.
Grupa je osnovana u Madridu 2002. Gutereš je rekao da su UN potpuno posvećene oživljavanju rada kvarteta i ponovio da će se maksimalno angažovati u cilju zaustalvjanja nasilja.
Izrael i Hamas vodili su tri rata otkako je islamska militantna grupa preuzela vlast u Gazi od suparničkih palestinskih snaga. Sukobi su završeni nakon što su regionalne i međunarodne sile ubedile obe strane da prihvate neformalno primirje.