Srbija i Belorusija o bližim odnosima, uprkos EU
Tokom ovonedeljnog susreta predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačića sa ambasadorom Belorusije Valerijem Briljovom zaključeno je da su bilateralni odnosi između dve zemlje uvek bili dobri.
Zvaničnici su, kako se navodi u zvaničnim saopštenjima, potvrdili posvećenost dve zemlje jačanju prijateljskih veza i obostrano korisne saradnje.
Ambasador Briljov je, prema saopštenju iz Skupštine Srbije, naveo da je politički dijalog razvijen i ukazao da postoji veliki prostor za unapređenje ekonomske saradnje.
Međutim, pre samo nešto više od dve nedelje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom susreta sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom (Josep Borrell) priznao da se Srbija suočava sa “nekim poteškoćama” i obećao napredak u nekim elementima usklađivanja sa evropskom spoljnom politikom.
„Obavezali smo se i odlučni smo da povećamo nivo deklaracija sa kojima ćemo se saglasiti sa EU i sa kojima ćemo se prilagoditi. Biće izuzetaka jer postoje teški položaji koje nisam krio niti ću da ih krijem”, izjavio je tada Vučić.
Borelj je rekao tom prilikom da Srbija treba da uskladi spoljnu politiku sa politikom EU, jer se radi o veoma važnom elementu i da na tome “insistiraju mnoge države članice”.
Iako je napredak u evropskim integracijama prioritet za vladu u Beogradu, Srbija je do sada odbijala da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Belorusiji nakon predsedničkih izbora u avgustu prošle godine, kao uostalom i sankcijama uvedenim Rusiji.
Srbija ni reči o EU sankcijama Lukašenku
Đorđe Milićević, član skupštinskih odbora koji su nadležni za evropske integracije i spoljne poslove, a koji je ujedno i poslanik u republičkom parlamentu iz Dačićeve Socijalističke partije Srbije (SPS) kaže za RSE da će Srbija nastaviti da donosi odluke i u narednom periodu u skladu sa svojom samostalnošću i interesima građana.
On je naveo i da je period pandemije korona virusa pokazao da se u vremenima kada je, kako je rekao, najteže, oslonac može naći u sopstvenim resursima i tradicionalnim prijateljstvima sa državama.
„Šta bi se desilo da je Srbija uvela sankcije Rusiji, šta bi se desilo da je Srbija prekinula tradicionalno prijateljstvo sa Kinom? I koliko je to tradicionalno prijateljstvo pomoglo Srbiji da u periodu pandemije bude jedina država u Evropi, čak i u svetu, koja na raspolaganju ima sve četiri vakcine“, naveo je Milićević.
Srbija je zemlja kandidat za članstvo EU, ali istovremeno dok vodi pregovore sa Briselom o pridruživanju, održava tradicionalno dobre odnose sa Rusijom i Kinom. Bila je prva evropska zemlja koja je dobila i odobrila upotrebu kineskih Sinofarm vakcina protiv korona virusa, a među prvima koje su odobrile rusku vakcinu Sputnjik V.
Kineska vakcina dobila sertifikat u Srbiji
Najavljeno je i da će Srbija početi i sa proizvodnjom tih vakcina.
Milićević navodi da Srbija pokazuje odlučnost i opredeljenost da postane članica EU i da „ne postoji nijedan zadatak koji nije sa uspehom realizovala.“
Koji su argumenti Beograda?
RSE je od nadležnih ministarstava zatražio odgovor na pitanje da li će se Srbija pridružiti EU u uvođenju sankcija Belorusiji nakon što je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj na sastanku 26. aprila sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu ukazao na važnost usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU.
U Ministarstvu za evropske integracije su nas uputili na Ministarstvo spoljnih poslova odakle do zaključenja ovog teksta nije stigao odgovor.
Usklađivanje spoljne politike bilo je tema i tokom posete nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa (Heiko Mass) Beogradu 23. aprila.
Vučić je tada izjavio da će Beograd gledati da po svim pitanjima, gde to direktno ne ugrožava najvitalnije srpske nacionalne i državne interese, postiže što je moguće veću saglasnost sa zemljama EU.
Kosovo i spoljna politika Srbije
Belorusija je jedna od zemalja koja nije priznala nezavisnost Kosova. Beograd ne priznaje odluku Prištine o proglašenju nezavisnosti od Srbije donetu 2008. godine.
U toku su pregovori između Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa koji se vode u Briselu uz posredstvo EU. Ovaj dijalog trebalo bi da rezultira sveobuhvatnim dogovorom između dve strane. Taj dogovor preduslov je za napredovanje u evropskim integracijama i za Srbiju i za Kosovo.
Upravo se Kosovo ističe u slučajevima u kojima se Srbija ne usaglašava sa spoljnom politikom EU, navodi za RSE Nikola Burazer, programski direktor think tanka Centar savremene politike.
„Poslednjih nekoliko godina gotovo isključivo su to države koje nisu priznale nezavisnost Kosova“, kaže Burazer.
On navodi da ovo neusaglašavanje spoljne politike jeste problem za Srbiju i nešto što joj zameraju Brisel i članice EU, ali i da postoji razumevanje da je zbog kosovskog pitanja Srbija na neki način prinuđena da vodi balansirajuću spoljnu politiku.
„Mislim da postoji svest u EU da bi pritiskanje Srbije oko tog pitanja na neki način otežalo rešavanje kosovskog pitanja“, ocenjuje Burazer.
On dodaje da je ipak nemoguće znati da li će zbog sve kompleksnije geopolitičke situacije i zaoštravanja odnosa EU sa Rusijom i Kinom postojati neki trenutak u kome će to postati goruće pitanje za EU.
Šta je Beograd do sada uradio?
Srbija je krajem avgusta 2020. potpisala Deklaraciju EU u kojoj je navedeno da su građani Belorusije tokom izborne kampanje „pokazali želju za demokratskim promenama”, ali da predsednički izbori „nisu bili ni slobodni ni fer".
Međutim, premijerka Srbije Ana Brnabić je posle toga izjavila da se nada da predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko "neće to zameriti" Srbiji.
Brnabić: Nadam se da Lukašenko neće zameriti Srbiji pridruživanje Deklaraciji EU o Belorusiji
U to vreme Belorusija se suočavala sa masovnim demonstracijama građana, nakon što je aktuelni predsednik Lukašenko proglasio pobedu na izborima održanim u avgustu za šesti mandat na funkciji predsednika.
U septembru iste godine tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin saopštio je da Vojska Srbije neće učestvovati na zajedničkoj vojnoj vežbi sa Rusijom i Belorusijom „Slovensko bratstvo“ koja je bila planirana za sredinu tog meseca.
Kako je rekao zbog toga što se Srbija nalazi pod „strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije“.
Srbija od 2015. godine učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama Rusije i Belorusije "Slovensko bratstvo“, a dva puta do sada je bila i njihov domaćin - 2016. i 2019. godine.
Evropska unija je 25. februara produžila na još godinu dana sankcije koje obuhvataju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja u EU za 88 osoba iz Belorusije, uključujući predsednika Lukašenka, njegovog sina, druge političare, radnike u bezbednosnom sektoru i poslovne ljude.
EU je uvela restriktivne mere zbog optužbi za krađu glasova na predsedničkim izborima u Belorusiji u avgustu prošle godine.
Kako je preneo AP ovim sankcijama je zabranjeno građanima i kompanijama EU da na bilo koji način obezbeđuju novčana sredstva sankcionisanim licima.
Sankcije, uvedene u oktobru, novembru i decembru 2020. godine, predstavljaju signal "političkim i ekonomskim akterima Belorusije da njihovo delovanje i podrška režimu imaju cenu", navodi se u saopštenju Unije.
RSE se obratio i ambasadi Belorusije u Beogradu sa pitanjima kako komentarišu zahteve EU Srbiji za usklađivanjem spoljne politike i da li očekuju da se Srbija priključi sankcijama. Do zaključenja ovog teksta odgovor nije stigao.
Nikola Burazer iz Centra za savremene politike kaže da će dok Srbija ne pristupi EU postojati prostor da se ne usaglašava sa apsolutno svakom politikom EU.
„Ali usaglašavanjem spoljne politike pokazujete znatno više političke volje za pristupanjem EU i da delite njene vrednosti i spoljnopolitičke interese“, ukazuje Burazer.
Prema istraživanju nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), od 91 spoljnopolitičke deklaracije koje je Evropska unija objavila tokom 2019. godine, Srbija je podržala 52.
Zemlje regiona, koje takođe pretenduju na članstvo u EU, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija pridružile su se u novembru prošle godine sankcijama koje je 27 članica ovog bloka uvelo Belorusiji kao odgovor na brutalni obračun sa prodemokratskim protestima izazvanih spornim predsedničkim izborima u avgustu.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je nakon sastanka šefova diplomatija EU 10. maja izjavio, kako je preneo AFP, da beloruski režim nastavlja represiju i da EU razmišlja o novom paketu sankcija.