Srbija kineske dronove platila 19,3 miliona dolara
Radio Slobodna Evropa (RSE) je uvidom u bazu podataka o uvozu iz Kine za 2020. godinu došao do podatka da je Srbija u toj godini uvezla vazduhoplove iz Kine u vrednosti od 19,3 miliona američkih dolara.
Podatak po kojoj ceni je Srbija od Kine kupila borbeno-izviđačke dronove drži se u tajnosti od jula 2020. kada su bespilotne letelice prvi put prikazane na vojnom aerodromu Batajnica u Beogradu.
Odgovor na direktno pitanje RSE koliko je koštalo šest bespilotnih letelica CH-92A nije želeo da da ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je tada prisustvovao predstavljanju letelica.
„Kada nabavljamo i neku robu sa nekom drugom zemljom uglavnom se, što se tiče vojske (cena) drži u tajnosti. To je uobičajeno i to nema veze sa Kinom, ali ovo stvarno nije skupo“, rekao je tada Vučić.
Izvor za podatak o vrednosti uvezenih letelica iz Kine, kako je u pisanom odgovoru za RSE pojašnjeno u Zavodu za statistiku, je Uprava carina Srbije.
Ta institucija na mesečnom nivou dostavlja Republičkom zavodu za statistiku podatke o međunarodnoj robnoj razmeni.
„Svi podaci o nabavkama koje su međunarodnog karaktera nisu tajna za obaveštajne službe, a time ni za zvaničnike stranih zemalja“, navodi za RSE izvršni direktor nevladinog Saveta za strateške politike Nikola Lunić.
Samim tim, smatra Lunić, podaci o nabavkama naoružanja i vojne opreme iz Kine u tajnosti se drže samo za javnost odnosno građane Srbije.
„Umesto da se paradira sa transparentnošću nabavki borbenih sistema, mi ih prikazujemo na vojnim paradama sa oznakama trećih zemalja, njihovim koračnicama i naravno bez cene koštanja takvih performansa“, navodi Lunić.
O kakvim je letelicama reč?
Dronove CH-92A proizvodi Kineska vazduhoplovna naučno-tehnološka korporacija (China Aerospace Science and Technology Corporation, skraćeno CASC). Reč je o kompaniji u državnom vlasništvu.
Kako je navedeno u specifikaciji Ministarstva odbrane Srbije, bespilotna letelica CH-92A može da pogodi metu sa udaljenosti od devet kilometara, dok snimanje terena i položaja neprijateljskih jedinica može da vrši sa razdaljine od 250 kilometara.
Maksimalna visina na kojoj leti je 5.000 metara, a brzina nešto manja od 200 kilometara na čas.
Dronovi CH-92A se, između ostalog, koriste za izviđanje iz vazduha i napad laserski vođenim raketama na ciljeve na zemlji.
Svaki dron je opremljen sa dve rakete koje mogu da pogode metu sa udaljenosti od devet kilometara.
Srbija usamljen slučaj u Evropi
Srbija je prva država u Evropi koja je uvezla kinesku avijacijsku opremu.
Kako je izvestilo Ministarstvo odbrane Srbije, prvo bojevo gađanje ovih letelica izvedeno je u oktobru 2020.
To je ujedno bila i prva upotreba CH-92A dronova na evropskom kontinentu.
Od ovog presedana, smatra Lunić, Kina ima veću korist od Srbije.
„Kina posmatra izvoz naoružanja i vojne opreme (NVO) kao sopstveni izložbeni salon na sajmu NVO namenjenom za Evropsku uniju (EU). Sa druge strane, Srbija nabavlja NVO koje nije operativno kompatibilno čak ni sa postojećim borbenim sistemima u Vojsci Srbije“, navodi on.
Takođe ukazuje da Srbija i Kina nikada kroz istoriju nisu imali kompatibilne tehnološke osnove NVO, pa samim tim nije bila ni razvijana vojno-tehnička saradnja.
„Nabavljajući takvu tehnologiju, nameću se brojni problemi održavanja, logistike i remonta, kao i integracije radarskih sistema. Uzimajući sve u obzir, Srbija nema strateški interes za uvoz NVO iz Kine“, kaže Lunić.
Kineski dronovi u oružanim sukobima
Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Kineske vazduhoplovne naučno-tehnološke korporacije, ta kompanija bespilotne letelice izvozi u više od 30 država i regija na svetu, uključujući Aziju, Afriku i Evropu.
U proizvodnom programu iste kompanije je i dron CH-4 koji je igrao značajnu ulogu u oružanim sukobima na Bliskom istoku, a u upotrebi je u Egiptu, Etiopiji, Jordanu Pakistanu i Mjanmaru.
Dronovi Wing Loong II drugog kineskog proizvođača, Čengdu vazduhoplovne korporacije (Chengdu Aircraft Corporation, skraćeno CAIG), su u širokoj upotrebi u Africi i Aziji, kao i na Bliskom istoku.
Wing Loong II i CH-4 su imali značajnu ulogu u oružanim sukobima u Iraku, Nigeriji i Jemenu.
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz 2020. Kina je drugi najveći proizvođač oružja na svetu, iza Sjedinjenih Američkih Država (SAD), a ispred Rusije.
Podaci istog instituta pokazuju da je Kina u periodu od 2010. do 2020. Isporučila 220 borbenih dronova u 16 država sveta.
Najveći kupci u tom periodu bili su Saudijska Arabija (55), Ujedinjeni Arapski Emirati (40), Pakistan (25) i Irak i Mjanmar (po 12 isporučenih kineskih borbenih dronova).
Rizici po Srbiju
Nabavka naoružanja i vojne opreme iz Kine, ocenjuje Lunić, za Srbiju predstavlja spoljnopolitički rizik.
To sve uzimajući u obzir da je Srbija država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja teži unapređenju saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama a ujedno ima razvijenu vojno-tehničku saradnju sa Rusijom.
“To bi moglo da ima posledice ne samo u odnosima sa Evropskom unijom ili Sjedinjenim Američkim Državama ili SAD, već i sa Ruskom Federacijom”, navodi Lunić.
On pojašnjava da bi stvarni problem bio strateško oslanjanje na kinesku tehnologiju.
“ Treba imati u vidu da su sve glasnije optužbe za kopiranje intelektualnog vlasništva koje se u Kini masovno radi. Ruska državna kompanija Rostek je takođe optužila Peking navodeći da su u poslednjih 17 godina u 500 slučajeva kopirali ruske borbene sisteme”, zaključuje Lunić.
I Evropska unija i Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele su određene vrste embarga na prodaju oružja Kini.
EU i dalje podržava embargo utvrđen zaključcima Evropskog saveta 1989. godine, kao i osam kriterijuma utvrđenih prema Zajedničkom stavu Saveta o izvozu vojne tehnologije i opreme.
EU je Kini nametnula embargo na oružje 1989. godine, nakon nasilnog suzbijanja protesta u Pekingu.
Iz istog razloga embargo su uvele i SAD, koje su u avgustu 2020. upozorile Srbiju zbog nabavke oružja iz Kine.
Upozorenje je stiglo nakon što je kupovina kineskog raketnog odbrambenog sistema FK-3 uvrštena u godišnji izveštaj državne vojne kompanije Jugoimport SDPR.
“Vlade bi trebalo da su svesne kratkoročnih i dugoročnih rizika i cene koju povlači poslovanje sa kineskim kompanijama”, navela je tada Ambasada SAD u Beogradu u pisanoj izjavi za RSE.