Biden poručio da će SAD uskoro poslati vojnike u istočnu Evropu
Predsednik SAD Joe Biden rekao je da će poslati mali broj trupa u istočnu Evropu u "skoro vreme", kako bi ojačao prisustvo NATO-a u regionu. Nije precizirao ni gde će biti stacionirani ni kada će stići.
Ranije ove nedelje, Pentagon je saopštio da je 8.500 vojnika u pripravnosti, spremno da budu raspoređeni u kratkom roku.
Ruska invazija na Ukrajinu bila bi "užasna" i dovela bi do značajnog broja žrtava, izjavio je najviši američki general Mark Milley, prenosi BBC.
Okupljanje oko 100.000 ruskih vojnika u blizini ukrajinske granice opisao je kao najveće od Hladnog rata.
Američki ministar odbrane Lloyd Austin rekao je da se sukob i dalje može izbeći upotrebom diplomatije.
Lloyd je rekao je da su SAD posvećene pomoći Ukrajini da se odbrani, uključujući obezbeđivanje većeg broja naoružanja.
"Sukob nije neizbežan. Još ima vremena i prostora za diplomatiju", rekao je Ostin, pozivajući ruskog predsednika Vladimira Putina da deeskalira situaciju.
"Nema razloga da ova situacija preraste u sukob... On može narediti svojim trupama da se udalje", dodao je.
Rusija negira planove za invaziju i kaže da podrška SAD Ukrajini predstavlja pretnju.
SAD su odbacile ključni zahtev Moskve da NATO isključi ulazak Ukrajine u odbrambeni savez - ali su insistirale da se Rusiji nudi "ozbiljan diplomatski put".
Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je Zapad da ignoriše bezbednosne brige Rusije.
Ali rekao je da će proučiti odgovor SAD pre nego što odluči šta da radi, prema informacijama iz Kremlja o razgovoru između Putina i njegovog francuskog kolege Emmanuela Macrona.
Francuska je saopštila da su se dva lidera složila o potrebi deeskalacije i da je Macron rekao Putinu da Rusija mora da poštuje suverenitet svojih susednih država.
Upozorenja iz Pentagona dolaze nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao novinarima da ne stvaraju paniku zbog gomilanja ruskih trupa na granicama njegove zemlje.
Na konferenciji za novinare u Kijevu, Zelenski je rekao da sada ne vidi veću pretnju nego tokom sličnog gomilanja trupa prošlog proleća.
„Ima signala čak i od uglednih lidera država, samo kažu da će sutra biti rat. Ovo je panika – koliko to košta našu državu?“, kazao je.
„Destabilizacija situacije unutar zemlje“ predstavlja najveću pretnju Ukrajini, rekao je Zelenski.
Sjedinjene Države su zatražile sastanak Saveta bezbednosti UN 31. januara da bi se razgovaralo o jačanju ruske vojske kao "pitanju od ključnog značaja za međunarodni mir i bezbednost".
Moskva podržava separatističke borce u tekućem ratu na istoku Ukrajine koji je odneo više od 13.200 života od 2014. godine, iste godine kada je Rusija nezakonito anektirala Krim.
Posle sastanka u Parizu 27. januara, savetnici lidera Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke ponovo su u zajedničkoj izjavi potvrdili svoju posvećenost pridržavanju primirja dogovorenog u sporazumima iz Minska sa ciljem da se okonča sukob na istoku.
Iako nije došlo do pomaka u pregovorima, vođenim u takozvanom Normandijskom formatu, zemlje su obećale da će se sastati na novim razgovorima za dve nedelje u Berlinu.