EIB kaže da nema potvrdu da projekti koje finansira u Srbiji krše propise
Evropska investiciona banka (EIB) saopštila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da "u ovoj fazi" nema potvrdu da projekti malih hidroelektrana na planini Zlatibor u zapadnoj Srbiji krše evropske ili nacionalne propise.
To je odgovor Banke Evropske unije (EU) povodom žalbe koju su na njen rad uputili Ekološko udruženje Rzav iz Srbije i mreža nevladinih organizacija u centralnoj i istočnoj Evropi Bankwatch Network CEE, zbog toga što je EIB uložila sredstva za izgradnju dve mini hidroelektrane na rekama Crni Rzav i Ribnica na zapadu Srbije, što je, kako navode, prouzrokovalo "veliku štetu" na tom području.
Kako se navodi u odgovoru EIB za RSE, Evropska investiciona banka primenjuje stroge standarde u svojoj tehničkoj, ekonomskoj, finansijskoj i ekološkoj, klimatskoj i socijalnoj proceni svih projekata koje finansira, uključujući i one u hidroenergetskom sektoru, i zahteva njihovu usklađenost i usklađivanje sa važećim EU i nacionalnim zakonima, kao i ekološkim i socijalnim standardima EIB-a.
"Banka u ovoj fazi nema potvrdu da ovi projekti krše evropske ili nacionalne propise, ali žalbu nevladinih organizacija sada rešava Žalbeni mehanizam EIB-a koji će razmotriti ova pitanja", navodi se u odgovoru Evropske investicione banke.
U toj instituciji kažu da, u skladu sa svojom praksom, nisu bili uključeni u pripremu procena uticaja na životnu i zdravstvenu zaštitu za ove pod-projekte.
"Važno je istaći da su srpski projekti koje su pomenule nevladine organizacije finansirani pre nekoliko godina, pre usvajanja ekoloških, klimatskih i društvenih smernica Banke o razvoju hidroenergetike", navodi se u odgovoru EIB-a.
Udruženja koja su 7. februara podnela žalbu protiv Evropske investicione banke navode da projekti mini hidroelektrana "Beli Kamen" i "Komalj" krše evropske i nacionalne pravne okvire, kao i Konvenciju Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa.
Oba postrojenja nalaze se na području Parka prirode "Zlatibor" i povezana su takozvanim bajpasom, uzimajući vodu iz dve reke, a finansirala ih je EIB putem kredita za mala i srednja preduzeća, naveli su u zajedničkom saopštenju podnosioci žalbe.
Prema podacima koje je aprila 2021. godine iznela Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, u Srbiji je izgrađeno 137 malih hidroelektrana, ukupne snage oko 98 megavata. Od tog broja, 33 se nalaze u zaštićenim područjima.