Politika 'ugrožava' slobodu medija na Kosovu
Pogoršani odnosi između medija i institucija na Kosovu uticaće na rangiranje Kosova u međunarodnim izveštajima o slobodi medija, poručuje Rikardo Gutijerez(Ricardo Gutierrez), generalni sekretar Evropske federacije novinara.
Prema njegovim rečima, političari koji stalno vređaju novinare ili medije, pokušavaju da zaustave pristup javnosti informacijama.
"Ponašanje nekih političara prema novinarima moglo bi da naškodi napretku Kosova u pogledu slobode medija i slobode izražavanja", podvlači Gutijerez u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prindon Sadriu, suprug kosovske predsednice Vjose Osmani, je 8. februara na svom Facebook nalogu kosovske novinare opisao kao "predstavnike udruženih zločinačkih poduhvata" i na njihov račun uputio kritike zbog povezanosti sa "parapolitikom" i "zloupotrebama".
Ocenio je i da novinari pokušavaju da ocrne rad predsednice Osmani.
Potom je istu objavu obrisao.
Prindon Sadriu je tom objavom reagovao na vest objavljenu u kosovskim medijima u kojoj se govorilo o tome da je Osmani, dok je bila poslanica u Skupštini Kosova, dobijala nadoknadu za gorivo kao da putuje iz Mitrovice a zapravo je živela u Prištini.
U intervjuu za kosovski javni servis (RTK)10. februara, predsednica Vjosa Osmani je navela kako je njen suprug "veoma jasno dao do znanja da ni u jednom trenutku nije nazvao medije zločinačkim poduhvatom".
"Reakcije su na tumačenje koje je dato, a ne na istinu", rekla je Osmani i dodala da ona tokom pet poslaničkih mandata "nikada nije tražila nadoknadu".
Iz Predsedništva Kosova nije stigao odgovor na zahtev RSE da se prokomentariše objava Prindona Sadriu.
Gutijerez podvlači da novinari imaju pravo da kritikuju i da zbog toga niko ne treba da im preti ili da ih vređa.
"Novinari moraju biti čuvari demokratije. Štiteći novinare od napada političara, brani se pravo građana Kosova na pristup slobodnim i nezavisnim informacijama", navodi Gutijerez.
Evropski centar za slobodu medija (ECPMF) je zajedno sa drugim medijskim organizacijama, udruženjima i sindikatima, 10. februara uputio pismo predsednici Kosova Vjosi Osmani i premijeru Aljbinu (Albin) Kurtiju uz zahtev da se pod hitno prestane sa korišćenjem jezika diskreditacije i omalovažavanja novinara.
Ukazuje se da govor diskreditacije i omalovažavanja dolazi od strane zvaničnika i pojedinaca povezanih sa vladajućom strankom, Pokretom Samoopredeljenje, Predsedništvom i drugim visokim institucijama.
Kosovo se, prema nekim procenama, već nalazi u grupi zemalja gde je stanje slobode medija problematično.
U izveštaju Reportera bez granica, koji je objavljen 20. aprila 2021, Kosovo je zauzelo 78. mesto od 180 zemalja. Ovaj rejting je za osam pozicija lošiji u odnosu na prethodnu godinu.
"Novinari i mediji na Kosovu izloženi su neprijateljskom okruženju, koje uključuje fizičke i verbalne napade, sajber napade, pritisak da se cenzurišu i nedostatak transparentnosti oko vlasništva medija", navodi se pored ostalog u izveštaju Reportera bez granica.
Kusari: Mediji nisu neprijatelji naroda
Advokat za medijsko pravo, Fljutura (Flutura) Kusari, smatra da su nedavna dešavanja ozbiljno narušila odnose između institucija i medija, odnosno da su ti odnosi na najnižem mogućem nivou.
To je, dodaje Kusari, posledica upotrebe"omalovažavajućeg rečnika na internetu protiv novinara" i koji "dolazi od zvaničnika kabineta premijera, kancelarije Predsedništva i pokreta Samoopredeljenje".
"Na ovaj način novinari pokušavaju da se prikažu kao neprijatelji naroda – što je izuzetno opasno. Ovi napadi stvaraju neku vrstu utiska da novinare ne treba poštovati i da se sloboda medija može slobodno narušavati", ocenjuje Kusari u izjavi za RSE.
Dodaje i da će se trenutna situacija "odraziti na međunarodne ocene" oko pitanja slobode medija na Kosovu.
Kusari očekuje da će ovakav razvoj događaja politički koštati ljude na vlasti, koji će, kako kaže, morati naporno da rade "da poprave imidž koji je stvoren poslednjih dana".
Vlada ne odgovara na kritike
Predsednik Udruženja novinara Kosova (AGK) Džemajl Redža (Xhemajl Rexha) , objašnjava da novinari na Kosovu njaviše zameraju Vladi netransparentnost.
Dodaje da su odnosi medija i aktuelne Vlade postali teški.
"Apsolutno je opasno kada napadi dolaze od ljudi na vlasti. Ovi povremeni napadi pojedinaca sa vlasti ugrožavaju bezbednost novinara i komplikuju klimu na Kosovu", kaže Redža za RSE.
"Nije dobro što postoji neka borba ili tendencija da se institucije bave svakim člankom ili izveštajem medija“, kaže Fitim (Gashi) Gaši, novinar kosovskog lista Koha ditore.
Napominje da često ne dobija odgovore iz kabineta premijera Kosova ili ministra njegove Vlade.
"Obično se obratimo Kancelariji premijera oko dijaloga (Kosovo-Srbija), oko tema o kojima se očekuje da će se razgovarati u tom procesu ili drugim unutrašnjim pitanjima, ali ne dobijamo uvek odgovore", kaže Gaši.
RSE je zatražio komentar od Vlade Kosova, ali nije odgovor nije stigao.
Međunarodne organizacije za ljudska prava u svojim godišnjim izveštajima navode da su novinari na Kosovu često meta napada, pretnji i zastrašivanja.
U poslednjem Human Rights Watch-a o ljudskim pravima, koji je objavljen januara 2022. godine, navodi se da su počinioci napada na novinare retko snosili odgovrnost.
"U periodu od januara do septembra Udruženje novinara Kosova je registrovalo 18 slučajeva pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i medijima. Najmanje devet slučajeva je bilo pod istragom u vreme pisanja [izveštaja], ali istrage i krivično gonjenje su bili spori", navodi Human Rights Watch.
***Priredila Sandra Cvetković