Bajden i finski predsednik o jačanju saradnje, bez pominjanja NATO članstva

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) i njegov finski kolega Sauli Niinisto složili su se u petak da prodube veze, ali nisu davali javne garancije o bezbednosti niti sugerisali da bi Finska mogla da se pridruži NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Rojters.

Bajden je tokom sastanka u Beloj kući rekao da je Finska "snažan odbrambeni partner" uključen u "ujedinjeni transatlantski odgovor sa ciljem da se Rusija pozove na odgovornost" zbog, kako je naveo, napada na globalni mir.

"Zaista živimo u veoma teškim vremenima", rekao je Niinisto. "Želim da vam zahvalim i na vođstvu koje ste pokazali. Potrebno nam je sada," dodao je finski predsednik.

Do razgovora između dva lidera došlo je pošto je rat u Ukrajini izazvao novu zabrinutost za druge evropske zemlje koje se graniče sa Rusijom.

Finska već sarađuje sa NATO-om, ali nije članica, iako je podrška punopravnom članstvu u zemlji porasla od ruske invazije na Ukrajinu.

Prošlog meseca, Finska je zaključila ugovor vredan 9,4 milijarde dolara za kupovinu nekoliko desetina stelt borbenih aviona F-35 od Sjedinjenih Država, što je pokazatelj jačanje veza finske vojske sa NATO-om.

Ali Finska, članica Evropske unije koja je bila deo Švedskog kraljevstva do 1809. godine, a zatim pod kontrolom Rusije do sticanja nezavisnosti 1917. godine, takođe je nastojala da sačuva prijateljske odnose sa Moskvom.

Rusija ne želi da se Finska pridruži NATO-u. Portparolka Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova je upozorila da bi se Finska i Švedska, u kojoj takođe raste rasploženje za ulazak u Severnoatlantsku alijansu, suočile sa ozbiljnim odgovorom Moskve.

Ipak, Niinisto je rekao da zemlja zadržava pravo da podnese zahtev za članstvo. Ipak, on se uzdržava od priče o takvom koraku usred krize.

Ukrajinska vlada je saopštila pre ruske invazije da želi da traži članstvo u NATO-u.

Očekivalo se da će odbrambene teme biti glavna tema u razgovorima u Ovalnom kabinetu.

Finska javnost je sve naklonjenija ideji ulaska u NATO. Anketa javnog emitera Yle prošlog ponedeljka je pokazala da 53 odsto Finaca podržava pridruživanje, u poređenju sa 28 procenata kada je list Helsingin Sanomat postavio isto pitanje krajem januara.

Finska vlada je nastojala da umiri kampanje za pridruživanje odbrambenom bloku koji predvode SAD. Niinisto je rekao da bi ljudi trebalo da "zadrže hladnu glavu i pažljivo procene uticaj promena koje su se već desile i onih koje bi se mogle desiti".

Tokom malog dela sastanka u Ovalnoj kancelariji otvorenog za novinare, Bajden je rekao da je njegov prethodnik Barak Obama često govorio da bi svet bio u redu ako bi stvari prepustili nordijskim zemljama.

"Pa, mi obično ne započinjemo ratove," odgovorio je Niinisto.